Читај ми!

Превенција и корупција проблем српског здравства

Здравство Србије више није најгоре у Европи. Према најновијем рангирању 37 европских држава у Европском здравственом потрошачком индексу за 2014. годину, заузели смо 33. место. Извештај објављен данас у Бриселу показује да морамо више да радимо на превенцији и смањењу корупције, али и да је здравство Србије боље оцењено од здравства, на пример, једне земље из ЕУ – Румуније.

Србија је добила 473 поена од максималних 1.000, а иза нас су рангиране Црна Гора, Румунија и Босна и Херцеговина.

Иако смо и даље при самом дну европске лествице, далеко од златне средине, где су на пример Хрватска и Словенија, а поготову од врха листе, где су – Холандија, Швајцарска, Норвешка и Финска, и мали помак је значајан, оцењују наши саговорници.

Директор Лекарске коморе Србије Драган Делић рекао је да то схвата као први корак ка суштинским у реформама здравственог система.

"За мене ови резултати јесу ветар у леђа, али само толико", навео је Делић.

"Оно што је чињеница – то је да и мало померање када је у питању здравље значи охрабрење за оне који улажу да нам здравље буде боље", рекла је председница Одбора Скупштине Србије за здравство Славица Ђукић Дејановић.

Професор др Душан Милисављевић, народни посланик и члан Одбора за здравство, сматра да је то додатна обавеза за све у Министарству здравља да се не уљуљкају тим успехом него да се наставе реформе.

Грађани Србије сада лакше долазе до лекара примарне здравствене заштите, боље водимо податке о делотворности лечења, а боље је оцењена и информисаност пацијената.

Ипак, здравство Србије и даље одражава суморну свакодневицу, поручује вођа истраживања Арне Бјернберг, уз препоруке да морамо да смањимо смртност код новорођенчади, скратимо листе чекања, пре свих оне за зрачну терапију и операције катаракте и кука.

Наглашава и да положај пацијената и даље није једнак, у зависности од тога где живе, и да је велики проблем српског здравства и даље корупција.

"Не можемо обезбедити средства да имамо зрачну терапију у року од 21 дана, али шта можемо: можемо рано да откријемо депресију, за то нам не требају средства", навела је Славица Ђукић Дејановић.

Делић каже да највише заостајемо тамо где је медицина скупа. "Ми лекари то можемо да компензујемо бољим односом", сматра Делић.

Пошто је Србија овога пута добила 20 бодова више него претходних година, када је 2012. и 2013. завршила са неславном титулом најгорег здравственог система у Европи, министар здравља Златибор Лончар у саопштењу се захвалио свим запосленима у здравственом систему.

"Желео бих да захвалим свим запосленима у здравственом систему Србије, који су допринели да се остваре овакви резултати. Морамо још више да радимо и да заједно с нашим пацијентима достигнемо бољи ниво здравствене заштите, јер је то заједнички интерес", рекао је Лончар.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 04. мај 2024.
17° C

Коментари

Prodajem
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара
C.T. Toraksa
Поштујте правила пре давања крви на анализу
Adaptacija
„Буђење пацова“ – ново рухо филмског класика Живојина Павловића
slobodan izbor ishrane
Главни град Финске избацује месо како би заштитили климу, осим у ретким изузецима
Prijava za kviz Slagalica
Пријавите се