Једини ђак у школи "Ђаци пешаци"

Радни дан учитељице Емине Чокић из Пријепоља почиње пре свитања. До школе треба да стигне на време, а најтежи део пута је вожња по макадаму, али и то није увек могуће по снегу.

У октобру прошле године мајка јој није дозволила да иде сама, јер су виши делови Бродарева станишта вукова и медведа.

"Пешке смо ишле, скоро десет километара смо пешачиле, јер смо само мало кренуле и онда ауто није могао даље. Ланце нисам умела да набијем", изјавила је Емина Чокић.

У школу у Горње Страњане увек стиже на време, баш као и ученик четвртог разреда Горан Аврамовић, који са оцем превали још тежу деоницу макадама. Њих троје држе школу у животу.

Горан ће у ову школу ићи до јуна, а од тада ова школа остаје и без последњег ученика.

За тридесетак старачких домаћинстава долазак учитељице била је једина комуникација са остатком општине, посебно у зимском периоду. Сада се плаше будућности без школе.

Горан ће школовање наставити у Бродареву, где га чека сестра. Затварањем школе без посла ће остати и отац Благоје, који је као курир имао месечно примање од девет хиљада динара од матичне школе. Упркос томе животна лекција Аврамовића је да се ни по који цену не смеју одрећи дедовине.

"Ја сам видео шта се ради по градовима – да и ови што су отишли немају посла, немају чиме да се баве, тешко живе. Ја, право да вам кажем, овде сам господин човек", каже Благоје Аврамовић.

По свему судећи, очевим стопама ће наставити и Горан, који воли школу, али више је привржен пословима на имању.

Горан Аврамовић каже да планира да остане, да држи говеда и стоку, јер му се свиђа тај посао.

Ако затаји ауто, Аврамовићи имају алтернативу – коње. Пре него што се растане са учитељицом, Горан је одлучио да је научи како да монтира ланце, јер су за вожњу по обронцима Јадовника потребни не само у зимском периоду.