Оснивање задруга спас за пољопривреднике

Горан Арсић из Српског Крстура заједно с братом и сином обрађује 350 хектара. Има нове тракторе и машине и, како каже, за производњу житарица потребно му је годишње око стотину дана рада. Када одбије све трошкове, остаје му око сто евра по хектару.

"Са старом задругом при крају долазило је до проблема приликом набавке репроматеријала, приликом откупа, приликом исплате наших производа док није дошло до припајања задрузи 'Мркшићеви салаши'. Ту је нама постало много боље. Сигурнији је откуп, набавка и много нам значи", каже Горан Арсић из Српског Итебеја.

"Обрађујем тридесетак хектара земље, а то су углавном житарице. Све што произведем чувам у задружном силосу, тамо је на лагеру, продајем кад мислим да је најбоља цена", прича Александар Матић из Српског Итебеја.

Пре 13 година, задругу у селу и све запослене, задругаре и кооперанте, преузела је породична задруга "Мркшићеви салаши" у Српском Итебеју. Од тада заједно са 57 задругара и 200 коопераната обрађује око 7.000 хектара. Има и силосе за смештај 38.000 тона житарица.

"Наша задруга помаже кооперантима у набавци репроматеријала, семена, ђубрива, заштитних средстава, све се набавља преко наше стручне службе", истиче Милена Ћосовић из Земљорадничке задруге "Мркшићеви салаши".

У Војводини ради 440 земљорадничких задруга, а око 40 одсто тих организација основано је шездесетих година прошлог века. Остале задруге су махом основане од 1990. године према постојећим законским прописима.

Према подацима Задружног савеза Војводине, задруге основане пре педесетак година имају у просеку већи број запослених, задругара и коопераната, што се не би увек могло рећи за земљорадничке задруге које су основане касније. Шта је потребно урадити да се помогне пољопривредницима?

"Од стране државе – да обезбеди један нови закон о задругама, који ће бити стимулативан за земљораднике да се више удружују у односу на актуелно стање. С друге стране, потребна је иницијатива пољопривредника да своју будућност организују тако што ће се удружити и заједно наступати на тржишту и тако изаћи у сусрет конкуренцији која наилази", наводи Јелена Несторов из Задружног савеза Војводине.

Готово 90 милиона чланова европских задруга заједнички гради тржишну и економску силу. Тако послују и све кооперативе фармера, воћара, повртара и сточара у западној Европи.