Физичка активност као лек

Зна се да је физичка активност добра за здравље, психу и добар изглед, али многима то нису довољни мотиви за бављење спортом. Углавном чекамо понедељак или први у месецу.

Изгледа и звучи невероватно, али до своје 46. године Катарина Субашић, због проблема са кичмом, никада није потрчала - чак ни за аутобусом или момком. Због одласка ћерке у иностранство и свакодневног читања блога о здравом животу, 2012. је начинила први трчећи корак.

"Било ми је јако необично, нисам знала шта да радим са рукама, нисам знала како се трчи. Онда сам гледала мало како то раде други око мене, мало ме је било блам пошто су сви били некако млађи и у бољој форми, спортскије су изгледали", каже новинарка Катарина Субашић.

Како додаје, онда се фокусирала на оно што ради и пазила је само да се не саплетем, јер то би било још горе да падне на првом трчању.

Није пала, ни одустала. Не стаје већ две и по године. Иза ње су три полумаратона и две трке од по три километара, а на јесен је очекује велики маратон у Берлину. На Београдском има додатни мотив: у Белхоспис тиму трчи за пацијенте оболеле од рака.

"Много је добар осећај да ту енергију коју уложите можете конструктивно да усмерите и да ће због тога што ви уживате у свом трчању неко живети један дан дуже. Мени је то била невероватна мотивација", навела је Субашићева.

Исту мотивацију има још стотине тркача, рекреативаца, средњошколаца, јавних личности.

"Тркачка заједница је то јако лепо прихватила и будући да Белхоспис све своје услуге пружа потпуно бесплатно пацијентима терминално оболелим од канцера у Београду, њима је то био само један од повода и начин да помогну", рекла је Ивана Тодоровић из "Белхосписа".

Једнима хуманитарна акција, другима стрес или вишак килограма. За физичку активност, кажу познаваоци, нема лошег мотива.

"Након одређеног периода, два до три месеца они се много боље осећају. Самим тим улазе у један континуитет и онда једноставно имају редовност и сасвим се другачије осећају након тих периода вежбања. Што значи да је физичка активност много важна, не само да су физички много боље него су и психички много стабилнији", навео је Зоран Вилотић, фитнес тренер.

Ипак, и професионалци и рекреативци имају лош дан. Тада се, кажу, извлаче последњи атоми снаге и воље.

"Тркачи имају неку мантру која каже: само је важан следећи корак, један корак и онда ногу пред ногу. Тај један корак како себи понављам, и ја на крају изгурам цело трчање и стигнем до куће", каже Субашићева.

Ако претходни минути нису били довољна мотивација, можда би то могао бити податак да је умерена физичка активност лек за бројне болести. За који, често, није потребан новац.