ЕУ помаже науку и школство у Србији

Европски истраживачки савет је одобрио 1,7 милиона евра за петогодишње истраживање професорима Филозофског факултета Универзитета у Београду. У протеклих петнаест година Европска унија је у образовање уложила више од 63 милиона евра.

Истраживања на граници оставривог. Програм који ће вероватно отворити нове научне дисциплине. То је програм BIRTH за који је професорка Софија Стефановић добила средства Европског истраживачког савета. За сада у тиму Лабораторије за биоархеологију ради осам истраживача.

"Пројекат 'Birth' сe бави преисторијским ферталитетом и покушава да одгонетне како су људи успели да оставаре демографску експанзију још у време праисторије", каже професорка Софија Стефановић.

Искуства са претходних међународних пројекта користе се и за нова истраживања у оквиру програма ХОРИЗОНТ 2020 за које ће Европска уније до 2020. издвојити око 78 милијарди евра. Добра прилика за мобилизацију науке али и привреде.

"То су с једне стране научни капацитет и сјајни истраживачи и научници, поједине групе на појединим универзитетима, али ту имамо и институте. Примарна групација којој се истраживачи обраћају јесу наше националне контакт-особе за различите области Хоризонта 2020. Жеља нам је да имамо што ширу друштвену подршку у овом смислу, и да максималан број њих буде скупа са нама у овоме", каже Виктор Недовић, помоћник министра просвете, науке и технолошког развоја

Средствима Европске уније обнављају се и изграђују школе. Тако је Шумарска школа у Краљеву добила 533.000 евра, односно најсавременије машине за обраду дрвета и постала најбоље опремљена школа те врсте у региону. Експери из иностранства на сваких шест месеци проверавају да ли су машине у функцији.

"Захваљујући тим машинама ми смо једини у Србији који су уписали 18 столара који ће радити на тим машинама", каже Зоран Николић, директор Шумарске школе из Краљева.

Ученик те школе Лазар Стефановић истиче да ће он и његове колеге, када заврше школу, бити оспособљени да раде на најсавременијим машинама.

Важно је осмислити добар пројекат, али и добро познавати и поштованти законску процедуру. Зато они који већ користе ове програме несебично помажу свима који би желели да се опробају на конкурисима.

Тако је нобеловац сер Тим Хант одржао предавање о програму Европског истраживачког савета. У научне пројкете Европске уније укључени смо од 2007. године. У претходни програм Србија је уложила 10 милиона, а кроз пројекте је добила 45 милиона евра.