Повереник: Дилема о статусу јавних бележника

У саопштењу се наводи да Шабић жали што се Одбор определио за екстремно формалистички приступ проблему, а занемарио деликатно питање примене закона и оставио га отвореним, преноси Танјуг.

Шабић је у допису Скупштини упозорио да је она једина која може да да валидан одговор на то питање, било аутентичним тумачењем члана 3. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја или брзим изменама закона.

Међутим, Одбор се определио за решење које не нуди ни једно ни друго и само је обавестио повереника да није овлашћен за подношење предлога за аутентично тумачење.

Такође, у одговору је сугерисано поверенику да може тражити "мишљење од надлежног министарства", чиме је практично одбацио захтев.

Чланом 3 Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја утврђено је да обавезе по њему поред осталих има "и организација којој је поверено вршење јавних овлашћења".

Дакле, законодавац се при утврђивању статуса органа јавне власти очито руководио тиме да се тај статус добија и по основу поверених јавних овлашћења, а Законом о јавном бележништву јавном бележнику јесу поверена јавна овлашћења, објашнајва Шабић у саопштењу.

Међутим, закон користи термин "организација", а јавни бележник је појединац, стручњак кога именује министар, нема статус правног лица, није организација.

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности истиче да је од Министарства за државну управу и локалну самоуправу добио мишљење које је тражио пре него што се обратио Скупштини и истиче да му је добро познато да по члану 194. Пословника Народне скупштине предлог за аутентично тумачење може да поднесе Уставом овлашћени предлагач закона, што повереник није.

"Због тога акт који сам упутио парламенту ни формално није означен као предлог већ као захтев, у коме се указује на проблем који треба и мора да буде решен и који може решити само Скупштина Србије.

Тај захтев, могао је без проблема, једном речју, претворити у формалан предлог председник Одбора или сваки од 34 члана или заменика члана. Са извесношћу сам очекивао да ће тако бити, и заиста сам непријатно изненађен тим да то нико од њих није учинио", навео је Шабић.

Од принципијелног је значаја да се учини неспорним да свако коме су поверена јавна овлашћења, па наравно и јавни бележници, треба да буде предмет контроле јавности, истакао је повереник.

Шабић истиче и да овакав поступак Одбора отвара и низ практичних проблема на које је у допису указао.

"Дефинитивно више није могуће искључити могућност да трајно депоновање код нотара докумената који су легитиман предмет интересовања јавности постане 'ефикасно' средство за ограничавање и изигравање права јавности", закључио је Шабић у свом саопштењу.