Ко је одговоран за предуге притворе

Адвокати истичу да су велике суме које су нотари зарадили у прва два месеца рада то урадили на штету буџета. Само на територији Првог основног суда у Београду, у септембру и октобру, јавни бележници зарадили су 55.000 евра по канцеларији, тврде у Српском адвокатском друштву. Те податке су им, наводе, доставили савесни грађани.

Износе податке и за Други и Трећи основни суд који се, кажу, не разликују много у приходима. Сматрају да би принцип наплате такси и исплате зарада нотарима требало да буде исти као и када су тај посао обављали судови.

Душан Братић из Српског адвокатског друштва каже да је држава пренела део јавних овлашћења из Устава на јавне бележнике и да би, сходно томе, за поверене послове накнаде јавних бележника требало да се исплаћују из буџета.

"Судови наплаћују таксе, али не задржавају ниједан део тог износа за своје зараде, већ их уплаћују у буџет, а потом из њега примају зараду за свој рад", наводи Братић.

Од суме коју адвокати наводе као приход нотара у септембру и октобру, одбија се порез од 20 одсто и од новембра, додатних 30 процената које уплаћују у буџет.

Тих 30 одсто НАЛЕД види као парафискални намет који је у супротности са Законом о буџетском систему. Уколико Министарство правде сматра да су награде нотарима високе, објашњавају у НАЛЕД-у, требало је да се инсистира на њиховом смањењу, а не да се вишак преусмерава у буџет.

Председник Коморе јавних бележника Миодраг Ђукановић каже да се адвокати поново осврћу и на оптужбу да су одговорни за предуге притворе. Тврде да се о притвору не одлучује само у њиховом присуству, већ да то може да уради суд и без њих.

Адвокат Феђа Димовић истиче да суд такође има обавезу по закону да преиспита разлоге за притвор или да га замени блажом мером, што се у пракси ретко дешава.

"Зашто то судови не раде, зашто притворе не замењују јемством или кућним притвором или неком другом блажом мером", пита се Димовић.

О другој страни медаље говори председник Врховног касационог суда. Не спорећи могућност суда да укине притвор, упозорава да ће ускоро истећи законски рокови за притворе, па ће судови бити приморани да ослободе окривљене а да истрага није завршена.

Председник Врховног касационог суда Драгомир Милојевић каже да заиста суд може да укине пртивор, али питање је да ли треба да га укине а да не спроведе све радње које треба и провери све што треба, као и да ли то лице треба задржати у притвору или не треба.

"Судови не могу да воде одређене истражне радње где је присуство браниоца обавезно и зато су људи у притвору", каже Милојевић.

Председник Врховног касационог суда нада се да ће се до Нове године постићи договор адвокатуре и Министарства правде и, после три месеца, правосуђе одблокирати.