Како ће изгледати настава у будућности

Многе анализе успешности српског образовања завршавају се закључком да су промене нужне како би у центру пажње био ученик оспособљен да примени знање. Захваљујући пројекту под називом Развионица промене се већ дешавају.

Пројекат финансира Европска унија и вредан је 7,5 милиона евра. У оквиру тога – опремају се школе, обучавају наставници, а остварена је и сарадња студената са школама.

Лошу традицију да будућим наставницима недостаје пракса – Развионица мења. Ивана је на тај начин имала шансу да се са радом у школи добро упозна, на време, већ током студија.

"На пракси можете да научите и како се попуњава дневник, како се прави контролни задатак, како се оцењује, имате неки већи контакт са ученицима", прича Ивана Јовановић.

Промене су неопходне јер школа мора да буде актуелна, поручују стручњаци из Развионице.

Руководилац Развионице Лајла Мекинен истиче да живимо у свету где више нема пакета знања и где се морамо изборити са светом који се стално мења.

"Деца треба да науче да ће сама управљати својим животима. Радимо заједно за будућност деце", каже Мекиненова.

Развионица је у школе унела и паметне табле. Уз адекватну обуку, и традиционалан начин рада се лакше превазилази.

"Отворила нам је могућност да будемо креативни, да будемо још више самостални и да је могуће такозвано тематско планирање где ми сами можемо да креирамо како и на који начин и које предмете можемо да повежемо", каже учитељица Мира Кашерић.

Ипак, повезивање предмета у нижим разредима далеко је лакше него у вишим, јер су наставни програми неусклађени, тврде наставници.

Иако би, на пример, епске песме петаци боље схватили ако се оне повежу са истим градивом из историје – у пракси је то тешко, јер се то раздобље у оквиру историје, учи тек у наредном разреду.

Директор Основне школе "Михаило Петровић Алас" Весна Недељковић објашњава да је у том случају неопходно договарање колега.

"Уколико желите да повежете две наставне јединице и да час буде креативан, то чините тако што сте принуђени да са колегом договарате потпуну измену наставног плана негде с почетка на крај или са краја на почетак да пребаците нешто", објашњава Недељковићева.

Из Министарства поручују: Наставни планови и програми неће више бити примарни.

"Неће постојати наставни план и програм у овом смислу како то сада изгледа, него у петом разреду потребно је из биологије да ће ученик умети да уради то и то, знати то и то, а кроз које лекције – то је нешто што треба да се прилагоди конкретном контексту", каже Снежана Марковић из Министарства просвете.

Овакав вид наставе постоји у 164 огледне школе, док се у околним земљама примењује у потпуности. План је да кроз Развионицу прође 13 хиљада наставника.