Кад супружници донирају органе

Пацијенти који имају хроничну слабост бубрега могу бити лечени и хемодијализом, али је ипак најбоље решење за њих да добију нови бубрег. Али, нема довољно донора, па самим тим ни кадаверичних трансплантација. Поједини зато чекају годинама.

Онима којима је неопходна трансплантација бубрега могу да помогну и сродници, а Закон у одређеним ситуацијама дозвољава и несродничку трансплантацију.

Шездесетогодишњи Перо Ђуровић из Зубиног Потока је на дијализу у здравствени центар у Косовској Митровици ишао две године, три пута недељно по четири сата. Бубрег му је, након 30 година брака, донирала супруга. После трансплантације обоје се осећају добро.

Перо ће највероватније током наредне недеље бити пуштен на кућни опоравак где га са нестрпљењем очекује супруга Достана.

"Мало је био нервозан, па сам ја рачунала, ако све буде како треба, да ће да буде боље и за њега и за породицу. Када смо били на трансплантацији, када је успело, видела сам да је другачији човек, његовој срећи није било краја", прича Достана. 

На Војномедицинској академији кажу да су прву несродну, супружничку трансплантацију бубрега урадили 1996. године.

Професор др Ђоко Максић, координатор за трансплантацију ВМА, каже да је том пацијенту и данас добро, као и његовој супрузи, донору.

"Ми смо до сада урадили пет одсто супружничких трансплантација, укупно 19", рекао је Максић.

Осим између супружника, закон предвиђа да несродне трансплантације могу да се раде и између блиских пријатеља. Неопходно је само отклонити све сумње да давалац жели новчану корист за свој чин, тако да сагласност даје и Етички одбор.