Лечење ХИВ-а у Србији застарело, али ефикасно

Начелник Центра за ХИВ и АИДС у Клиници за инфективне и тропске болести КЦС проф. др Ђорђе Јевтовић објашњава у изјави за агенцију Танјуг да пацијенти у Србији и са лековима који се у свету сматрају застарелим, имају добру прогнозу преживљавања.

Оцењује да су ти лекови "можда застарели, али ипак ефикасни" и објашњава да то значи да имају више нежељених дејстава, због чега се у најразвијенијим земљама више не користе.

"Лекови за ХИВ и АИДС су скупи, увек се користе три у комбинацији и за најсавременије терапије је потребно око 1.500 евра месечно, док су старији лекови готово дупло јефтинији", истиче Јевтовић.

Подсећа да се у Србији, по глави становника, за лекове издваја 60 евра годишње.

Начелник Центра за ХИВ и АИДС у Клиници за инфективне и тропске болести КЦС проф. др Ђорђе Јевтовић каже да су, према проценама, изгледи преживљавања пацијената који живе са ХИВ вирусом у земљама у развоју као што је Србија око 30 година, а уз савремену терапију коју обезбеђују најбогатије земље око 50 година, под условом да се лечење почне на време.

Јевтовић подсећа да је добра околност то што Србија има релативно мали број таквих пацијената и додаје да је у Центру за ХИВ и АИДС у стационару тренутно на лечењу десетак особа, а више од 1.000 њих редовно долази на контролу.

Заражени ХИВ-ом лече се у четири центра у КЦС у Београду, Нишу, Новом Саду, Крагујевцу, али се готово 85 одсто инфицираних лечи у Клиници за инфективне и тропске болести КЦС.

"Фокус рада је на амбулантним пацијентима, а тако је у и у свету", истиче др Јевтовић.

Каже да су они "углавном у добром стању", захваљујући томе што редовно примају терапију.

Активиста Центра за афирмацију позитивног живота Q клуб Братислав Прокић истиче да заражени ХИВ-ом данас имају више проблема на пољу лечења, али и на социјалном нивоу.

Прокић пред 1. децембар, Светски дан борбе против АИДС-а, каже да је решен проблем недостатка лекова за пацијенте који су отпорни на све постојеће видове терапије и да су на позитивну листу РФЗО стављена четири нова лека.

"Међутим, имамо проблем константног недостатка тестова за праћење, који служе да се одреди тачна терапија људима који живе са ХИВ-ом. Без тих тестова се беспотребно троше лекови који можда и не делују на одређеног пацијента", појашњава Прокић.

Каже да је осим тестова проблем то што су стално у квару и апарати за праћење пацијената и очекује да ће тај проблем коначно бити решен.

"Велики проблем је и то што у КЦС, као референтној установи, већ дуго не ради психолог који је од велике важности за људе који живе са ХИВ-ом", наглашава Прокић.

Превенцију, као и програме подршке оболелима, како наводи, радио је невладин сектор уз подршку Глобалног фонда за борбу против сиде, туберкулозе и маларије, али је тај пројекат завршен ове године.

Глобални фонд за борбу против сиде, туберкулозе и маларије је за 12 година финансирао пројекте у Србији у износу од 42 милиона долара.

Прокић истиче да се након повлачења Глобалног фонда, са државом мора пронаћи решење да се направе одрживи програми за психо-социјалну подршку зараженима, како на клиникама, укључивањем психолога, тако и у невладином сектору.

"Постоје специфични програми превенције, који су заједно са програмима подршке људима који живе са ХИВ-ом, били веома важни и захваљујући њима ми данас имамо малу стопу раста новоинфицираних, 100 до 150 новозаражених на годишњем нивоу", каже Прокић.

Као посебне програме превенције, који су дали добре резултате и које је финансирао Глобални фонд, истиче тестирање на терену, као и дељење стерилних игала и шприцева зависницима од дроге како би се спречило ширење инфекције, али и дељење кондома.

"Ти програми без подршке Глобал фонда морају бити подржани на неки други начин од стране државе", закључује Прокић.

Национална кампања поводом обележавања Светског дана борбе против АИДС-а, 1. децембра, у Србији је почела крајем новембра и трајаће до средине децембра, под слоганом "Попунимо празнину у знању, превенцији и подршци особама које живе са ХИВ-ом".