Колико знамо о споменицима?

Град Београд, на иницијативу грађана, разматра неколико места за подизање споменика краљевима Петру Првом и Александру Карађорђевићу. Споменик у престоници добиће и књижевница Исидора Секулић, одлучила је Скупштина Града.

Ипак, краљеви Петар Први и Александар Први Карађорђевић нису једини на које су вајари и уметници у Београду заборавили, или их намерно изоставили.

Београду недостају и споменици којима би одали поштовање Стефану Немањи, али и бројним писцима, уметницима и научницима. Сами споменици, сматрају историчари, нису довољни.

"Познати су споменици који су запуштени, биста Туцовићу која током новогодишњих празника постаје јелка, споменик на Теразијама, очигледно да ту нешто није успело јер мали број људи зна да су ту вешани људи", објашњава историчар Чедомир Антић.

Да споменика имамо много, а да о њима мало знамо слажу се и културолози. Пре подизања споменика, сматрају, треба урадити много више на едукацији и већем укључивању медија у промоцију културе, јер сам споменик, показало се, углавном не утиче на то да се о тој личности сазна више.

"Споменици имају свој смисао и свака генерација која је подизала споменике мислила је да трајно обележава успомену, Живот показује да то није тако ако изостану други облици чувања наративног сећања, а то је зашто је неко важан и да то постане део наше културе", каже културолошкиња Милена Драгићевић Шешић.

Важно је и да споменици буду на правом месту. Историчари подсећају да се град шири и да осим центра треба размишљати и о другим деловима Београда.

Како најављују у градској управи, у плану је преуређење комплекса на Цветном тргу, где ће бити подигнут споменик Бориславу Пекићу.

Тако ће, осим владара, и друге знамените личности ускоро добити ваљано обележје у главном граду.