Докторске студије - најслабија карика

Председници националних савета за високо образовање и науку кажу да је за њих било откриће да докторске студије по новом систему нису у пуној мери још заживеле.

Председница Националног савета за науку и технолошки развој Вера Дондур каже да многи факултети тврде да су престали са магистарским студијама 2005, али да постоје сумње у вези са тим.

"Има индикација да су се обављале магистарске студије и после тога и вероватно има и кандидата који су дипломирали после доношења Закона о високом обарзовању, а ипак су успели да заврше магистартске студије и да докторирају", истиче Вера Дондур.

Истраживање је показало да је три пута више старих него нових докторанада и да их је тренутно преко 10.000, што је више од европског просека.

"Далеко више докторанада је докторирало по старом. Мислим на докторат који се ради после завршене магистратуре када не морају да се примене сва правила, која се примењују при акредитацији докторских студија, а то је објављивање рада у иностраном часопису", истиче Срђан Станковић, председник Националног савета за високо образовање.

Професори сматрају да су докторске студије најслабија карика високог обарзовања.

"Можда је решење у формирању школе докторских студија. Може да се направи сарадња са универзитетима, што је код нас недовољно развијено", наводи декан ЕТФ-а Бранко Ковачевић.

Новим Правилником о докторским студијама се предлаже да ментор не буде члан комиисије за одбрану доктората, већ да само присуствовује одбрани, док члан комисије може да буде и из иностранства.

"Својим присуством ментор потврђује свој удео у дрокторској дисертацији и даје допринос, али независна комисија оцењује рад. Мислим да је добро и за ментора и за кандидата", каже проректор Универзитета у Београду Иванка Поповић.

Кандидат ће морати да буде први аутор рада, а посебни софтвери ће проверавати његову оригиналност.