Слава са више вере и мере

Сезона је слава, а Србија мора да штеди. Славе су и под Турцима и у социјализму биле прилика да се међу истомишљеницима слободније говори о политици. А последње две деценије као да је једини циљ да се прослави што богатије.

"Повратак религији без разумевања и без едукације је допринео да се организују на начин који није верски него више само друштвени и славило се у смислу потрошње и друштвеног статуса и доказивања колико је ко бољи верник", каже Зорица Кубурић, социолошкиња религије.

Криза не заобилази ни славску трпезу. Пензионерка Зора Деветак ће славити скромније.

"Ситуација је таква, али је то ипак један наш традиционални празник.То је начин да се скупимо, да се подсетимо ко смо", каже Зора.

Али има и оних који ће чак и да позајме. Само да на столу, пред свега, буде бар 20 врста колача.

"У том разводњавању славе иде и до тих прилика да се неко покаже и докаже и пред фамилијом како је он и те како моћан и супериоран у односу на друге па ће он то много лепше и садржајније кроз оне споредне ствари кроз јело и пиће и друге ђаконије да прослави славу", каже протојереј ставрофор Драгомир Сандо.

Пример би морали да дају најпре они који не морају да штеде.

"Поручујемо и позивамо и у овом времену наш народ да прославља своје славе и да то буде један далеко скромнији начин с једне стране у материјалном смислу а дубљи у духовном", истиче Сандо.

Без обзира да ли је посна или мрсна, слава поједе две плате или пензије. Криза би морала да нас натера да се уозбиљимо и свој однос према традицији упристојимо. Да славску трпезу не бисмо покривали чековима и брзим кредитима.