Изменом закона до дедовине

Стари власници и њихови наследници у поступку реституције потражују 200.000 хектара пољопривредног земљишта.

Када се 1.923 успостављала граница тадашње Југославије велепоседник Јован Жупунски није желео да остане у Румунији већ је продао имање и купио 200 ланаца земље у отаџбини тик уз међу.

Његовом сину Ђури 23 године одузета је сва имовина, данас његови наследници немају ни[та, па ни право да закупе сопстевену земљу како би је обрађивали.

Nаследник Марко Жупунски каже да формално и технички испада да су социјални случајеви.

"Мој отац нема имовину а брат и ја нисмо запослени. Ми смо се обратили локалној самоуправи СО Пландиште са зхтевом да нам дају да закупимо своју земљу како би могли да је обрађујемо да живимо и останемо овде, међутим они су одбили наш захтев", нвео је Жупунски.

Општина Пландисте има 13 хиљда хектара државног пољопривредног земљишта које издаје у закуп. Иако уредба владе омогућава старим власницима да без лицитације добију своју земљу у најам Жупунскима то није било могуће.

"Како да им дам да обрађују када не знамо која је њихова, на овој територији нико не зна шта је више чије. Вероватно ће њима држава или дати новац или вратити неку другу земљу они ту земљу коју су имали сигурно неће добити", рекао је председник Општине Пландиште Милан Селаковић.

Од доношења закона о враћању одузете имовине и обештећењу старим власницима враћено је свега 2.000 хектара пољопривредног земљишта,у агенцији за реституцију кажу да тиме нису задовољни.

Страхиња Секулић, директор Агенције за реституцију рекао је очекујуе да се врати много више и ту очекује помоћ пре свега Министарства пољопривреде.

"До сада смо имали само кочење поступка јер на скоро 90 посто наших решења чак када успемо да вратимо земљишта се улажу жалбе. Ми смо предложили измене закона надам се да ће измене закона ићи у том правцу да се поједностави поступак враћања земљишта. Говорим о ономе које је комасирано", рекао је Секулић.

Србија у свом власништву има око 830.000 хектара пољопривредног земљишта један део враћен је селима на коришћење а остало се издаје у закуп.

Зоран Кнежевић из Управе за пољопривредно земљиште рекао је да је укупно одузето више од 680.000 хектара од тога је две трећине земљишта додељено аграрним интересентима и колонистима, значи оно је у приватној својини, а остатак је у дравној својини.

Према његовим речима, зељиште које је у државној својини је могуће вратити, а оно земљиште које је у приватној својини није могуће вратити

Упућени кажу да Србија има довољно пољопирвредног земљишта да обештети све наследнике који потражују имовину и да ће по завршеној реституцији у државном власништву остати знатне површине пољопирвредног земљиста.