Пола века чувар сећања на српске хероје

Ђорђе Михајловић каже да зна имена свих војника и њихове животне приче. "Сада их причам њиховим унуцима и праунуцима", прича Михајловић у репортажи за АП, преноси Танјуг.

Србија, која је учествовала у Првом светском рату од самог почетка, имала је армију од око 350.000 војника, од који је око 130.000 погинуло.

"Трећина војске је изгубљена. То је прича коју би свет требало да зна. Свака породица је имала жртву", каже Михајловић.

На том гробљу су сахрањени и чланови његове породице: деда, ветеран из Првог светског рата који је постао први чувар тог гробља, као и његов отац који га је наследио. Михајловић намерава ту да ради док не умре, а онда ће и он бити сахрањен на том месту.

Његов деда Сава је почео да ради овај посао када је гробље изграђено на месту некадашње пољске болнице. Ђорђев отац Ђуро је преузео бригу о гробљу и бавио се тиме све до смрти 1960. године.

Михајловић и даље живи у кући која је изграђена за његову породицу на самом гробљу, наводи америчка агенција.

Он носи старе униформе и пуши цигарете "дрина" које су биле популарне међу војницима у рововима.

"Носим униформу да би људи могли да ме препознају зато што посетиоци не знају увек где да иду. Међу униформама је и одећа из Првог светског рата коју носим у част војника", прича Михајловић.

Око 7.500 Срба је сахрањено у Солуну, где су делови гробља резервисани и за Французе, Италијане, Британце и Русе који су тамо погинули. Михајловић се стара само о српском делу.

Михајловић, који има две ћерке, зна да ће његова породична традиција бити прекинута када умре и зато обучава млађег шегрта кога му је доделио Београд.

"То ми је најтеже да прихватим. Овде сам рођен, овде сам одрастао. Играли смо се у пољима која су некада била око овог места. Овде смо створили своје породице. Ја сам могао да одем у пензију. Али ово за мене није посао, већ сам живот", завршава своју причу Михајловић.