Како до боље заштите деце?

Поводом све учесталијих примера злостављања, али и страдања деце у пожарима, психолог Градског центра за социјални рад у Београду Марија Милић каже у изјави за агенцију Танјуг да само пријављивањем случајева сумње на занемаривање, емоционално или физичко злостављање деце или забринутост за стање и услове живота неког детета, Центар може тој деци да укаже помоћ на време.

Милићева објашњава да то уопште не морају да буду сумње за грубо занемаривање или нека врста злостављања, довољно је, каже, да примете промене у понашању детета. Истиче да пријаве могу поднети центрима за социјални рад или полицији.

"Центар за социјални рад и полиција ће надаље функционисати у складу са општим протоколом, направити прелиминарне процене на основу пријаве и донети неки план интервенција", каже Милићева.

Објашњава и да би неки од показатеља могли да буду ако деца, на пример, имају модрице по телу, изгледају несрећно, прерано долазе у школу или касније одлазе из школе, изгледају неухрањено, или се плаше одраслих, као и ако се понашају претерано блиско са непознатим особама. Злостављана деца се не ретко жале на болове или на страх од некога код куће или окружења. На такву децу, додаје, требало би обратити пажњу и сумње пријавити центру за социјални рад.

Након тога, објашњава установиће се да ли постоји нека основана сумња на то да су ова деца можда жртве занемаривања, злостављања или недовољно добре бриге.

Општи протокол за заштиту деце од злостављања и занемаривања спроводи се кроз координисану акцију свих система и сектора који брину о деци, а сваки од њих има свој посебни протокол.

Прихватна станица привремено решење

Према речима психолога Градског центра, до ситуације да се дете мора издвојити из биолошеке породице, односно природне средине долази онда када је процена да је ризик по здравље, безбедност детета висок и да би дошло до неког тешког озбиљног оштећења целокупног стања детета уколико оно не би било неодложном интервенцијом у центру за социјални рад издвојено из тих животних околности.

"Стручњаци Центра за социјални рад у тој ситуацији гледају најпре да ли у окружењу детета или широј породици, породици једног од родитеља, у првим проценама прихватљивом комшилуку, некој средини која би била добра за дете, за неко прво време, оно ту може да буде смештено, да се избегне издвајање из природног животног контекста детета", наводи Милићева.

Уколико нема таквих могућности, онда се дете смешта у прихватну станицу, зависно од узраста.

Предвиђено је да у прихватној станици остане кратко време, док се не организује даље заштита детета, јер ако остане у прихватној станици дуже од шест месеци, има шансе да остане и надаље у систему социјалне заштите.

За то време се воде разни судски процеси, у односу на родитељска права, евентуално кривични у односу на насиље у породици и процењује се да ли је оствариво поновно прикључења детета биолошкој породици или се даје хранитељској породици.

У Јагодини је недавно збринута шестомесечна беба са преломом подлактице и хематомима, а комисија Опште болнице, састављена од петоро лекара педијатара је закључила да се ради о насилним повредама и обратила се Полицијској управи и Центру за социјални рад.

Директорка Градског Центра за социјални рад у Јагодини Бисерка Јаковљевић рекла је да ће беба после завршеног лечења бити одузета мајци и смештена у хранитељску породицу.

Разлог је што је мајка "ниског инетелектуалног капацитета и није у стању да се адекватно брине о детету", објаснила је Јаковљевић.

"Током преповијања, купања и друге бриге о детету мајка му је нанела повреде. Она није имала намеру да повреди дете већ просто није имала интелектуалног капацитета да се адекватно стара о њему", каже Јаковљевић.

Деца жртве пожара

Иначе, када је у питању заштита деце у другим случајевима који се не односе на злостављање већ услове живота, од децембра прошле године у пожарима је страдало једанаесторо мале деце, а последњи случај догодио се пре три дана у околини Доњег Милановца када су две девојцице настрадале у пожару у кући у којој је породица била привремено смештена након претрпљене штете у поплавама.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин изјавио је тим поводом да та породица није корисник социјалне помоћи и да се не може говорити о занемаривању само зато што их је мајка оставила саме на петнаестак минута.

"Шта год да кажем може да буде само најдубља туга и ништа више", рекао је Вулин.

Психолог Милић такође наводи да та породица није била на евиденцији Центра за социјални ради да самим тим није могао много тога да предузме.

"Оно што се барем из информације из медија види, то је да је породица изгледа била у некој критичној фази свога живота, да су променили место живота, да су изгубили кућу у поплави и да је практично целокупна породица била у стресу, те да је захтев стварности изгледа превазишао снаге породице да одговори на своју тренутну ситуацију", наводи психолог.

Каже да се породица и сама може обратити за помоћ, али да понекад постоји бојазан од обраћања центру да се не би ризиковало да деца буду издвојена из породице. Додаје да ће сада Центар за социјални рад контактирати са том породицом и размотрити како може да им се помогне и подрже даље у животу и одгајању деце.