Како ће бити заштићени узбуњивачи

Заштита коју је узбуњивачима до сада пружала Агенција за борбу против корупције, показује пракса - није била довољна.

Ако текст закона буде усвојен у овом облику, они који пријављују корупцију заштиту од евентуалне одмазде оствариваће на суду.

"Узбуњивач има право да пред судом затражи своју заштиту. Он ово право остварује у поступку који доста различит од редовоног поступка пред судом. Дакле, рокови су апсолутно хитни и оно што је најбитније је да је терет доказивања пребачен на послодавца", истиче државни сектретар Министарства правде Радомир Илић.

Предвиђено је и да узбуњивач може да тражи привремену меру и, у року од дана од изречене судске заштите, без последица, поново буде на радном месту.

"До сада није била пружана заштита лицима у привантом сектору. Овим законом биће пружена заштита који пријаве корупцију како у приватном тако и у јавном сектору", истиче адвокат сајта Пиштаљка Марко Јовановић.

У "Транпарентности Србије" сматрају да ни нови текст закона не решава питање у случају да одмазду не спроводи послодавац већ неко треће лице.

Тврде, такође, да би посебни механизми законске заштите, у случају пријављивања малих прекршаја могли обезвредити примену овог новог правног института.

"У области борбе против корупције највећи проблем је што 99 одсто тих кривичних дела никад не буде пријављено. Због тога је потребно храбрити људе који имају сазнања и о корупцији, и о другим незаконитостима и опасностима да та своја сазнања поделе са другима. Због тога је закон о узбуњивачим важан", наводи Немања Ненадић из "Транпарентности Србије".

Корупцију и повреду јавног интереса грађани могу да пријаве тамо где раде, затим Тужилаштву, Агенцији за борбу против корупције, заштитнику грађана...

"Мислим да би веома корисно било да се уведе и механизам награђивања у неким случајевима када узбуњивање доведе до директних јавних прихода због чега иначе не би дошло да није било узбуњивања. Такви механизми постоје у САД и тамо су се показли веома успешни", објашњава Ненадић.

Нацрт закона о узбуњивачима предвиђа новчане казне од 50.000 до 500.000 динара за послодавца, уколико узбуњивача и повезано лице не заштити од штетне радње и не предузме мере да се она обустави и не отклони њене последице.