Братство запечаћено борбом за слободу

Председник Томислав Николић открио је споменик заједно са председником Фонда Андреја Првозваног Владимиром Јакуњином, преноси Танјуг.

Споменик "занавек говори о поносу на нашу заједничку славну историју, на заједничке јуначке претке, на пријатељство, братство руског и српског народа запечаћено заједничком борбом за слободу", истакао је Николић.

Николић је одао почаст руским и српским јунацима и нагласио да је споменик камен међаш "којим данас исказујемо поштовање за несебичну жртву и захвалност за наше животе у слободи".

"Пред овим спомеником сећамо се како је Велики рат, пре 100 година, стављао на испит братство наша два, па и свих словенских народа - то је велики час историје који се као наук пријатељства и узвишене жртве преноси са генерације на генерацију" рекао је председник Србије.

Николић је навео да је живот највећа светиња, "али не свакакав" већ онај који се не проводи савијајући се под тежином ропских ланаца, само живот у слободи.

"Зато данас одајемо почаст руским и српским јунацима који су бранили Београд, зато што су својим животима направили међу и бедем између роба и слободног човека" подвукао је Николић.

Указао је на то да је историја од вајкада слала искушења Русији и Србији.

"Вековима смо пролазили кроз њих, данас такође, а не треба пророчанских моћи да би се рекло да ће нас искушавати и будућност", истакао је Николић.

Према његовим речима, да је Србија прихватила аустроугарски ултиматум не би се избегао рат, већ би се његов почетак одложио тек колико да освајачи пронађу неки нови повод, нови изговор.

"Пристанком би наша земља изгубила и част, и достојанство, и националну самосталност и слободу. И опет би, на крају, било рата. За рат нисмо били спремни, али смо увек спремни да бранимо и част, и достојанство, и националну самосталност и слободу" истакао је Николић.

Оценио је да је српска Влада 1914. донела тешку одлуку и одбила ултиматум.

"Није та одлука ни тешка, ни лака, она је просто једина могућа, јер није била питање избора, већ опстанка", рекао је Николић.

"Пуна подршка Русије српском народу"

Председник је навео да је Русија пружила Србији пуну политичку подршку настојећи да дипломатским путем одврати Аустроугарску од ратног похода на братску земљу са Балкана.

Како је додао, Аустроугарска монархија је објавила рат Краљевини Србији 28. јула 1914. и Београд је већ сутрадан бомбардован са друге стране Саве, док је Русија, и сама неспремна за војевање, ипак мобилисала снаге, ушла у рат и Србији почела да шаље војну, материјалну и финансијску помоћ.

Према његовим речима, српска војска у то време није имала ни речну флотилу, ни обалску артиљерију великог калибра, ни панцирну артиљеријску муницију што је значило да је Београд најрањивији у нападу са река.

Николић је истакао и да је непуних месец дана по објави рата, из Русије у Србију стигао први минско-торпедни одред којим је командовао Василиј Аполонович Григоренко, и да је за њим пристигло још неколико одреда.

"Од Шапца до Кладова бориле су се јуначки две руске батерије топова са 40 артиљераца и четири официра са аустроугарским бродовима на Сави и Дунаву, као да се боре на Неви, Волги, Дону" рекао је Николић.

Додао је и да су Руси бранећи Београд 1915, херојски положили своје животе и да "данас почивају у заједничкој гробници Руске славе на београдском Новом гробљу".

Према његовим речима, то је била битка коју су на рекама водила руска браћа, а која је своју узвишеност и пиједестал вечне славе добила у речима и делима двојице српских официра.

Николић је подсетио да је реч о команданту Градског одсека мајору Јоксиму Гајићу коме је предато писмо аустроугарског генерала Фердинанда фон Гоглија, у коме је тражена предаја и истицање беле заставе, на шта је наредио припрему топова за дејство, и да се уместо једне српске заставе на бедемима београдске тврђаве, одмах истакну три.

До краја рата Русија је формирала речну флоту чији је главни задатак био да дотура војну помоћ Србији, а ту руску експедицију, чинили су и обална и противавионска артиљерија и тој мисији за време рата животе за слободу Србије положило је више 1500 руских војника.

"Нека им је вечна слава. Вечнаја памјат геројам", одао је пошту погинулима председник Србије.

Додао је и да дугујемо велику захвалност и руском Фонду "Андреј Првозвани" и Међународном друштвеном фонду "Центар националне славе" који су Београђанима даривали овај јединствени споменик, везан за симболе заједничке одбране руских и српских војника.

Јакуњин је истакао да је споменик подигнут у част далеких предака који су чували своју част и своју веру.

"Овај споменик је симбол храбрости и оданости људи за које речи као што је отадзбина нису биле само граматичка вежба", рекао је Јакуњин и додао да је наша одговорност да херојска дела наших предака остану у памћењу наших потомака.

Амбсадор Руске федерације у Београду Александар Чепурин је истакао да је ово спомен обележеје у Србији први заједнички споменик руским и српским војницма који су погинули у време Првог светског рата.

"Србија и Русија имају историју која није лака али је велика", рекао је Чепурин подсетивши да су се у Великом рату Руси и Срби веома често борили заједно.

Градоначелник Београда Синиша Мали је истакао да је помоћ Русије у Првом светском рату била огромна и несебична и да је никада нећемо заборавити.

Најавио је да ће Београд ове године добити још један споменик - посвећен цару Николају Другом "што ће бити још један знак захвалности великом пријатељу Србије"

Спомен обележје је израђено у облику крста са исклесаним ликом Светог Ђорђа, а у основи споменика угравиран је текст - посвета на руском и српском језику.