Лоши услови у полицијским управама

Последња ненајављена ноћна посета у складу са планом посета Националног механизма за превенцију торутре обављена је у Крушевцу 9. и 10. јуна 2014. године, наведено је са сајту заштитника грађана и том приликом, како је саопштено, уочено је десетак пропуста.

Како се наводи у извештају који се такође налази на порталу омбдусмана, између осталог, затеченом задржаном лицу није уручено писано обавештење о правима, а иако је имало видљиву повреду то није писало у записнику о задржавању.

Заштитник грађана је на основу тога дао препоруке и, како је Танјугу рекао његов заменик Милош Јанковић, убрзо је стигао одговор из Крушевца на основу кога се може закључити да ће се недостаци отклонити.

"Питање видео надзора, често се срећемо са тим...и то је забележено и у Крушевцу...видео надзор покрива и тоалет, што је нарушавање нечије приватности. Монитори се налазе у дежурним собама, а често су отворена врата, па то могу видети и особе супротиног пола, они који пролазе ходником..", рекао је Јанковић.

Он је истакао да се може рећи да у раду полиције начелно постоје одређене неправилности које се заједничком сарадњом решавају као што се види на примеру Крушевца.

"Приликом ненајављене ноћне посете тамо смо нашли десетак пропуста и они су благовремено одговорили и по њиховом тону писма је очигледно да раде на отклањању тих недостатака. Ми ћемо наредном приликом, када будемо ишли у Крушевац, поново да дођемо ненајављено и проверимо да ли је поступљено по препорукама", навео је Јанковић.

Подсетио је да заштитник грађана нема могућност примене било каквих санкија јер није орган власти, а на питање какве су биле реакције запослених у полицији приликом ненајављених посета, заменик омбудсмана је одговорио да са задовољством може рећи да није било никаквих препрека да се уђе у затворену установу, прегледају просторије, све инсталације, као и да се обаве разговори са запосленим и затеченим лицима.

Осим на десетине полицијских управа, заштитник грађана обилазио је и казнено-поправне заводе, окружне затворе, психијатријске установе, центре за смештај нерегуларних миграната.

"Ове године смо, када су затвори у питању, поклонили посебну пажњу малолетницима због осетљивости те популације са којом, ако се не поступа адекватно, може доћи до тога да они поново чине кривична дела. Оно што је највећи проблем, када су у питању малолетници у затворском систему Србије, је то што постоји један једини централни затвор у Ваљеву, односно Васпитно-поправни дом у Крушевцу, и то је велики број младих људи на једном месту", објаснио је Јанковић.

Препорука је да се стварају мање установе са по на пример 50 малолетника како би се направио адекватан приступ односно да третмански рад буде усмерен ка њиховој ресоцијализацији, јер актуелни систем - велики број малолетника на једном месту - није у складу са важећим стандардима.

Јанковић је навео и да ће посебна пажња бити посвећена затворима са појачаном сигурношћу.