Годишњица злочина на Теразијама

Венце су положили министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин, а у име града заменик градоначелника Андреја Младеновић, преноси Танјуг.

"Сви ми заједно пречесто пролазимо поред овог споменика не знајући шта он заправо представља и да иза њега лежи страшна судбина пет невиних грађана овог града. Антифашистичка традиција Београда и Срба уопште уписали су нас на карти цивилизованих народа, и ако данас говоримо о нашој потреби и жељи да будемо део ЕУ, то не би било могуће да није било људи чији споменик данас обилазимо", рекао је Вулин.

Министар је новинарима рекао да без антифашизма, Србија не би могла да буде део цивилизованог света и да без антифашистичког отпора, Србија не би била на правој страни света.

"А Србија је увек била на правој страни", истакао је министар и додао да смо пречесто мењали имена улица и брисали имена ослободилаца и заборављали имена хероја "прилагођавајући их тренутној идеологији ове или оне партије на власти".

"Антифашизам је трајна вредност и нешто што се не сме и не може мењати", закључио је Вулин.

Заменик градоначелника Београда Андреја Младеновић подсетио је овом приликом да су на данашњи дан 1941. године обешена петорица Београђана само зато што су били Срби, против фашизма, и зато што су тражили слободу за свој народ.

"Два сељака, један ученик, кројач и обућар зверски су мучени у Гестапоу више дана и након тога јавно су обешени на стубовима јавне расвете у центру Београда као знак да треба да сломи сваки покушај и помисао на отпор у српском народу", подсетио је Младеновић.

Данас је тренутак, наставио је Младеновић, да кажемо да нам је потребан један српски меморијал, музеј геноцида у коме бисмо поменули и обележили све наше жртве.

"Мислим да на овај начин, обележавањем разних годишњица наших жртава морамо све то ставити на једно место и на тај начин њима одати праву почаст, као што су то урадили други народи који су попут нашег народа страдали у претходним деценијама и вековима борећи се за слободу", нагласио је заменик градоначелника Београда.

У спомен на петорицу грађана које су немачке окупационе власти обесиле 17. августа 1941. године на стубове јавне расвете под оптужбом да су пружали отпор, град Београд је у непосредној близини Игуманове палате 1983. године поставио Споменик обешеним родољубима.

Меморијал је дело академског сликара Николе Јанковића.