Дом "Ветерник", чекајући достојан живот

Када кажемо дом за ометене у развоју, прва слика је дом у Кулинама. Драматичне слике тог дома пре седам година - везаних пацијената и даље памтимо. Још тада се говорило о смањивању броја корисника и неопходним бољим условима.

Реалност је да и данас у многим уставновама нема довољно особља, да је корисника и по неколико пута више него што Закон дозвољава.

Више од 500 особа, и деце и одраслих ометених у развоју, смештено је у Дому "Ветерник". Највећи број је ту годинама. Неки од њих су закључани, неке повремено везују.

Заменик Заштитника грађана Милош Јанковић рекао је да се поједина лица налазе у изолацији и без обзира на мишљење особља да је то у њиховом најбољем интересу - то је недопустиво.

Према његовим речима, постоје други методи како би се тим људима пружило адекватно збрињавање, а не тиме што ће бити у једној врсти кавеза у ком нема приступа ни тоалету, ни текућој води.

Од управе дома стиже само саопштење - да са ресорним министарством и секретеријатом чине све да услови у дому буду бољи и да се корисници врате животу ван зидова институције.

"Предузимање најсигурнијих корака у спровођењу постављеног задатка захтева време и подршку надлежних институција, коју нам несебично пружају и са којима у кореспонденцији спроводимо препоручене мере", наводе у Дому "Ветерник".

Такође, додаје се, да је Дом "Ветерник" обавестио заштитника грађана господина Јанковића, о начину и роковима реализације мера које је наложио у свом Извештају, након посете у марту ове године.

У канцеларији заштитника грађана кажу да је дом прихватио све њихове препроуке - од смањења броја корисника до повећања броја особља. Али и да немају капацитете да их сами спроведу. Нарочито оне које крше Закон о социјалној заштити.

"Број корисника у дому не треба да буде такав какав је данас, њих има више од 500, већ да се њихов број усклади са Законом односно да то буде 50 ако су деца у питању, односно, 100 ако су у питању одрасли", рекао је Јанковић. 

Адреса за кључне одлуке су држава и покрајина. Из Министарства су саопштили да већ раде на томе да одреде рокове и начин на који локалне самоуправе треба да помогну корисницима да уз подршку своје или хранитељске породице напусте домове.

Министарство за рад, и борачка питања саопштава да је у току реализација пројекта који обухвата ову и све друге установе овог типа, установе за смештај деце и младих са сметњама у развоју и који ће исходовати смањењем броја корисника на смештају, чиме ће се развити услуге подршке за њихов повратак (становање уз подршку и мале домске заједнице) као и неке иновативне услуге које ће можда потпуније и боље одговарати потребама конкретних корисника.

Док чекају да, како каже министарство, "реализација пројекта" побољша услуге у домовима, из препуних установа најчешће немају где да оду.

Снежана Лазаревић из Иницијативе за права особа са менталним инвалидитетом каже да зна да су многи корисници почели да излазе из дома захваљујући њиховим центрима за социјални рад, али подршка која је организована апсолутно није адекватана и они сад постају социјални случајеви који немају посао, немају стан, немају где да живе, а у дому су живели 30 година.

Оваква ситуација траје годинама. А још 2008. слушали смо охрабрујућа обећања да ће за пет година домови у којима се збрињавају деца без родитељског старања и деца са сметњама у развоју бити затворени или трансформисани у дневне боравке, прихватилишта или саветовалишта за децу и родитеље.

Тих пет година је истекло 2013. По свему судећи, у идеалним околностима, штићеници дома у Ветернику ће на боље услове за живот чекати још две године.