ФХП: Жртве имају право на репарацију

Фонд за хуманитарно право је позвао све учеснике преговора о приступању Србије Европској унији да током процеса хармонизације домаћих прописа са правом ЕУ уваже све тековине и међународне стандарде у погледу права жртава кршења људских права, укључујући и правне тековине ЕУ.

Извештај Европске комисије о скринингу за Поглавље 23, које се односи на правосуђе и људска права, не садржи препоруке о правима жртава ратних злочина и масовних кршења људских права из 1990-их година на материјалну компензацију и друге видове репарација, саопштио је ФХП, а преноси Танјуг .

Тај фонд подсећа да је ЕК је 30. јула 2014. године објавила Извештај о скринингу за Поглавље 23, који обухвата анализу постојећег законског оквира у области правосуђа и људских права и сет препорука за његово усклађивање са прописима ЕУ.

У оквиру Извештаја, посебан део је посвећен области ратних злочина, међутим, нагласио је ФХП, ниједна препорука из ове области се не односи на права жртава на материјалну компензацију, нити на здравствену, психосоцијалну, правну и друге видове помоћи државе.

О правима жртава се говори само када је реч о њиховом положају током судског поступка, констатовано је у саопштењу.

Одсуство препорука о људским правима жртава ратних злочина чуди тим пре што је право жртава на репарације било предмет експланаторног скрининга, што се види из агенде скрининга.

Наиме, ЕК је у процес скрининга експлицитно укључила Директиву Европског савета о компензацији за жртве кривичних дела, али се ова директива не помиње у Извештају о скринингу, указао је Фонд.

"Ова тема је била предмет критика ЕК у извештајима о напретку Србије. У извештају из 2013. године, истакнуто је да на пољу помоћи и подршке жртвама ратних злочина нема напретка. Такође, у извештају из 2009. године је у контексту ратних злочина наглашено да се жртвама и њиховим породицама ускраћује правда", каже се у саопштењу.

ФХП подсећа да, према налазима Савета Европе и УН Комитета против тортуре, Србија крши право жртава на обештећење и друге видове репарација.

Према важећем закону, право на помоћ и подршку државе ускраћено је жртвама страдалим на територији друге државе и страдалим у кривичним делима почињеним од стране српских оружаних снага, свим породицама несталих, жртвама сексуалног насиља, жртвама које пате од психичких последица преживљеног насиља, као и жртвама са физичким оштећењима мањим од 50 одсто.

ФХП је указао, с обзиром да се раније поменути закон не може применити на њих, жртве недела почињених од стране српских снага, а које су држављани других пост-југословенских држава, право на материјалну надокнаду покушавају остварити у судским поступцима против Републике Србије.

Међутим, судови у највећем броју случајева одбијају захтеве жртава за обештећењем због наводне застарелости, а у ретким случајевима када су захтеви успешни, они резултирају понижавајућим износима накнаде, каже се у саопштењу.