Цивилна заштита од нуле

Да је хладноратовске 1983. године дошло до ваздушног напада, рањене би само у Београду спасавало више од 300.000 људи обучених за цивилну заштиту.

Општенародна одбрана и друштвена самозаштита била је обавезан предмет од основне до високе школе.

До 80-тих оно и ДСЗ била је за многе смртно озбиљна, али неретко и ствар за подсмех. Стварана пола века, цивилна заштите старе Југославије потпуно је заборављена до 1991. године.

Братислав Ранчић из Управе за цивилну заштиту рекао је да смо сопствени систем девастирали и да смо негде већ пре 2010. могли да кажемо да немамо цивилну заштиту у Србији.

Пре четири године је почела њена обнова и изградња - из темеља. Али не по социјалистичком моделу.

Створен је сектор за ванредне ситуације и у оквиру њега Управа за цивилну заштиту. Да систем проради у ситуацијама какве су биле мајске поплаве, недостаје пара. Само за униформе - 700.000 евра.

Цивилна заштита у Србији нема своје тренинг центре. Има само магацине. Ту су чамци којима су припадници цивилне заштите, њих око тридесетак, спасавали грађане током поплава.

На цивилну заштиту се деведестих код нас гледало као на остатке социјализма, иако су је све европске земље схватале веома озбиљно. Зато су у мају могли да прискоче у помоћ обученим људима и врхунском опремом.

Ранчић каже да треба видети с чим су дошли Немци и Руси. "Ми о томе не можемо да размишљамо, доста смо добили опреме из донација, али из буџета морамо да определимо средства за нешто озбиљније", навео је Ранчић.

За разлику од нас, Словенци су југословенски модел цивилне заштите очистили од идеологије и подигли на ниво који постаје образац за европске земље. А какав је образац нама потребан?

"Да се од почетка, од основне или чак можда и од средње школе уведу неки предмети или неки садржаји који ће младе особе да уведу у ову проблематику и касније кроз факултет и наравно на својим радним местима да они усвоје шта је заправо цивилна заштита", Јасмина Гачић са Факултета за безбедност.

Да усвојимо цивилну заштиту по мери Европе, недостаје и систем за реаговање у хитним случајевима. Број 112 једини у региону не користимо. Сектор за ванредне ситуације на томе инсистира четири године. Само за то недостаје 30 милиона евра.