Инкубатори знања, пут до пословног успеха

Када економски ојачају, студентска предузећа напуштају инкубатор и уступају место млађима. До тада, уче да успоставе контакте, како да послују, комерцијализују идеје...

"Пословно-технолошки инкубатор нам је помогао у решавању финансијских проблема, папирологије, аутсорсинга - једноставно, некој већој видљивости овде и у иностранству", каже Игор Ћирић, студент ФОН-а и оснивач Веблаба.

А у инкубатор је могуће доћи и из Ниша.

"Ми смо у инкубатору од пре неких десетак дана. Званично запослених тренутно имамо само једног, то јест мене. Али имамо шест до седам људи који су ангажовани по пројекту", каже Никола Цветковић, дипломац Електронског факултета у Нишу.

Ово је и добар начин да се сачувају млади у земљи и да се науче да одавде послују с иностранством.

"Ми смо софтверска фирма. Углавном смо усредсређени на извоз услуга, а од скора и на извоз производа, и углавном сарађујемо са Северном Америком и Северном Европом", каже Душан Поповић из "Бајтаут софтвера".

Своје место ту су нашли и повратници из иностранства - њих 20. Оснивају фирме, или раде с колегама. Та предузећа извозна су од првог дана.

"Све развијене земље улажу у инкубаторе. Нажалост, у Србији то још није случај. Не постоји дугорочна политика државе и не постоји фонд државе за инкубаторе. Нажалост ми се још увек издржавамо сопстевним средствима кроз пројекте великим напором", каже Гордана Даниловић Грковић, директорка Пословно-технолошког инкубатора у Београду.

"Резултати које имамо за ових шест година говоре да Србија може потпуно другачије да изгледа са пет до десет центара у универзитетским градовима Србије", истиче директорка Пословно-технолошког инкубатора.

Модел Београда и Новог Сада треба пласирати и у осталим деловима Србије, кажу у Пословно-технолошком инкубатору. Тим пре што паре за инфраструктуру више нису потребне, јер је држава изградила зграде. Сада им треба помоћи да ојачају и постижу боље резултате.