Недовољно потписаних донорских картица

Да од ваше одлуке зависи да ли бисте некоме спасли живот, шта бисте рекли? А да је у овом тренутку вама потребна трансплантација, да ли бисте прихватили нечији орган на дар? Када би свако од нас на оба ова питања одговорио позитивно, Србија не би била скоро на дну европске лествице по броју трансплантација.

Мишљења грађана су подељена. Једни мисле да је донаторска картица одлична идеја и да сваки становник државе треба да је потпише. Други су ипак мишљења да пошто нису довољно информисани, никада донаторску картицу не би потписали.

"Ја не бих рекао да нисмо довољно хумани. Ја бих пре рекао да нисмо довољно информисани, да су промоција и информисање веома важни. То је процес и то траје. Генерално, људи заборављају, чак и неки здравствени радници, да је трансплантација сложен процес, да спасава живот и да нема алтернативу", каже доктор Звонко Магић, начелник Института за медицинска истраживања ВМА.

У свету се годишње обави више од 100.000 трансплантација, а листе чекања се разликују од земље до земље. Повремено се појављују иницијативе, највише у Америци, да ову област треба комерцијализовати.

За Савет Европе, Уједињене нације и Европску унију – то је неприхватљиво, истиче професор Магић, који је и члан Бироа Комитета за биоетику Савета Европе.

"Рачуна се да се негде пет до десет посто трансплантација обави на тај начин, да постоје одређене празнине у законској регулативи између различитих држава. Крајем године она ће бити понуђена на потписивање и ратификацију земљама чланицама Савета Европе", сматра доктор Магић.

У овом тренутку у Србији на трансплантацију срца, плућа, јетре, бубрега, рожњаче... чека око 2.000 људи.

Статистика показује и да су много веће шансе да нам у животу затреба орган него да будемо давалац органа.