Додатна помоћ Француске од милион евра

Амбасада Француске у Београду изразила је задовољство због великог успеха Донаторске конференције за санирање последица мајских поплава у Србији и Босни и Херцеговини на којој је прикупљено милијарду и 846 милиона евра помоћи за ове две земље.

Амбасада је саопштила и да ће Француска уплатити још милион евра хитне помоћи Србији, преноси Танјуг.

Јучерашња конференција у Бриселу је омогућила да се окупи 60 земаља и 23 међународне организације које су, заједно, прикупиле укупну суму од 1,8 милијарди евра у корист две земље, односно знатно виши износ од онога који се првобитно очекивао, подсећа се у саопштењу Амбасаде.

Прецизније речено, износ помоћи опредељене за Србију готово да достиже суму од милијарду евра (995 милиона). Европска унија даје, између осталог, донацију од 80 милиона евра.

Француска ће, како се наводи, поред свог доприноса европском буџету (из кога произилази помоћ Европске комисије), уплатити и додатни износ од милион евра хитне помоћи Србији. Ова сума је придодата средствима која су јој већ била стављена на располагање (у оквиру процене потреба), прецизирано је у саопштењу.

Француска ће, како се каже, наставити да пружа помоћ и експертизу Србији у фази обнове на коју ће донатори морати да обрате посебну пажњу како би се осигурала ефикасност и транспарентност међународне помоћи.

У саопштењу Амбасаде се подсећа да је конференција покренута на иницијативу председника Франсоа Оланда приликом његовог сусрета са председником Србије Томиславом Николићем 22. маја.

Оваквом резултату је, како се каже, допринео и припремни састанак у Паризу 8. јула, као и одлично припремљено учешће српског тима кога је предводио Марко Благојевић, директор Канцеларије за обнову и помоћ поплављеним подручјима.

Амбасада Француске поздравља што је поред прикупљене помоћи, акценат у дискусијама стављен на одређен број заједничких тема за Србију и БиХ као земље кориснице, а на шта је указао француски министар спољних послова Лоран Фабиус.

Реч је о спровођењу мера превенције и управљања ризицима од поплава и у том погледу позиву упућеном Србији и БиХ да се прикључе европском механизму цивилне заштите, затим о заједничком управљању хидрографским басенима, узимању у обзир захтевних норми из области животне средине у одрживој обнови инфрастуктура, коришћењу чистих и одрживих извора и начина производње енергије и најзад неопходној помоћ приватном сектору и посебно малим и средњим предузећима.