"Предаторски", а не научни радови

Србија је на 47. месту у свету по броју публикација. Часописа је много, па је оне који не поштују правила научне заједнице тешко препознати.

"И сад је питање како раздвојити радове који су били нормални радови и публиковани у тим часописима у односу на радове који су врло ниског квалитета и често уопште нису научни радови... Ми смо као земља у тим часописима потрошили много велику количину пара, а добили смо у ствари ништа и илузију да су се људи нечим бавили", рекла је председница Националног савета за науку и технолошки развој Вера Дондур.

На Београдском универзитету кажу да су "предаторски часописи" глобални проблем с којим се суочавају сви научници у свету.

"Наравно да има један мали проценат истраживача који желе да заобиђу уобичајене процедуре, наравно такви истраживачи треба да трпе последице што су ушли у сарадњу са 'предаторским часописима'. Значи, што транспарентнији рад, јавније обавештавање о таквим случајевима помоћи ће да смањимо број људи који посежу за таквим решењима", каже проректорка за науку Универзитета у Београду Иванка Поповић.

У Министарству просвете и науке формирана је комисија која би на јесен требало да објави листу "предаторских часописа". Конкретан повод био је, кажу, случај часописа "Архив биолошких наука", где су за новчану накнаду објављивали радове без рецензије.

"Случај који је то обелоданио био је случај међународног колеге који је, да се разумемо, такође 'предатор'. И он то ради са смислом. Значи, он иде и шаље у разне часописе и кад види да је негде нешто прошло без рецензије - уз новчану надокнаду - онда покушава да преговара са њима, да им наплати нешто, што је такође нечасна радња", рекао је Александар Белић, државни секретар Министарства просвете, науке и технолошког развоја.

Иначе, на сајту Министарства постоји листа признатих научних часописа. Подзаконским актима који су у припреми биће регулисано питање њихове категоризације. Много тога и даље остаје на савести аутора.