Марковић: Задржати РТВ претплату

Слободан Марковић истиче да је држава дужна да обезбеди независност, као и стабилно и довољно финансирање Јавног сервиса, без обзира на то на који се облик финансирања РТС-а одлуче извршна власт и њена скупштинска већина, који имају и највећу одговорност у том послу.

"Нисам сигуран, а то је главна замерка и стручне јавности, шта ће се догодити ако се претплата, а у будућности такса, укине, па поново уведе. Колики ће бити постотак наплате, колики ће бити отпор и шта ће бити ако крену петиције грађана месец дана уочи поновног увођења претплате или таксе да се то не враћа", упитао је Марковић у интервјуу агенцији Фонет.

Марковић каже да је јасно да један део грађана нема пара да плаћа претплату, али истиче да је потребно тако дефинисати претплату да сви који не могу да плаћају буду ослобођени.

Везивање претплате за рачун за струју показало се као добро решење у многим земљама, али не и у Србији, што показује, како наводи Марковић, да власт није учинила довољно напора да се наплата изврши.

Марковић је напоменуо да искуства других земаља које су прешле на финансирање јавних сервиса из буџета говоре да то у принципу прве године прође добро, а да се потом појаве проблеми.

"Оно што смо сазнали од Европског савеза јавних емитера јесте да у многим земљама где се прешло на буџет, имате и чланице ЕУ у којима се прешло на буџетско финансирање јавних сервиса, у принципу прве године то прође добро, а онда се друге године каже да је 'много велики овај износ за јавни сервис, хајде да га смањимо'", испричао је Марковић и указао да се на тај начин већ после прве године ствара притисак.

Упитан о приходима РТС од оглашавања, Марковић је подсетио да РТС има далеко стриктније прописе за оглашавање од других телевизија са националном фреквенцијом.

На питање о дуговима РТС-а и колико је на њих утицала слаба наплата претплате, Марковић је рекао да неке таксе које су законом биле предвиђене никада нису примењене, попут таксе на радио у колима.

"Видите, када се оснива јавни сервис, он не може бити прости правни следбеник претходног јавног предузећа, што је овде случај", навео је Марковић.

Објаснио је да је, у правном смислу, Јавни сервис преузео сва потраживања и дуговања јавног предузећа, што, како је навео, није у складу са начелима Европског савеза јавних сервиса.

"Дакле, 2006. године је направљена велика грешка. Тада је морало да се почне од почетка и да се каже ово је јавни сервис и он не преузима никаква дуговања", нагласио је Марковић.

Према његовој оцени, Јавни сервис сада, не само да мора да враћа та дуговања од пре 2006. године, него и нека дуговања која је у међувремену држава разним издвајањима делова РТС у друга предузећа оставила на терет Јавном сервису.

"Фактички, у тој укупној буџетској суми коју добија РТС значајан део иде и на плаћање камата, главница и остало", указао је Марковић.

Нови директор после новог закона

На питање када ће РТС добити новог генералног директора, будући да је садашњи у статусу вршиоца дужности, Марковић је одговорио да не верује да ће конкурс за избор новог директора бити расписан ове године.

"Управни одбор РТС-а је у новембру одлучио да не расписује конкурс док се не донесе нови закон", навео је Марковић и објаснио да је бесмислено бирати директора по старом закону, а неколико месеци касније бити обавезан да се поступа по новом закону.

"Када се донесе закон, онда мора да се донесе и нови статут и то ће одузети неко време. Коначно, не постоји ни правилник о избору директора, а на конкурс може да се пријави више дестина људи и онда морају да постоје тачна правила како се бира нови директор", додао је Марковић.

Нагласио је да је Управни одбор РТС-а очекивао брже доношење нових медијских закон, али се то, упркос бројним најавама, још није десило.

Упитан да ли нацрти медијских закона обезбеђују пословну и уређивачку независност РТС-а, Марковић је рекао да је о томе још рано говорити док се не види шта ће бити усвојено у Скупштини Србије.

"Оно што сам до сада видео садржи неке основне постулате, осим питања финансирања Јавног сервиса, које је остало неразрешено", рекао је Марковић.

Све време је, према његовим речима, постојала нека врста различитог става појединих чланова радне групе у вези са финансирањем Јавног сервиса и да ли оно сме да буде из буџета или не сме да буде из буџета.

Независност треба да обезбеди држава

"Држава је та која мора да обезбеди независност Јавног сервиса и она је дужна то да уради самим тим што је успоставила Јавни сервис и самим тим што жели да уђе у ЕУ и што је чланица Савета Европе", нагласио је Марковић.

Према његовим речима, финансирање РТС мора да буде, не само довољно за све обавезе које Јавни сервис има да испуни према грађанима, већ и да буде стабилно, како не би било покушаја да се изврши притисак.

Упитан да ли има притисака на уређивачку политику и како се они испољавају, Марковић је одговорио да Управном одбору РТС нико није пријавио да постоје притисци.

"Чињеница је да су све емисије остале и да сви новинари који су водили одређене ударне емисије и даље то раде. Тако да мислим да је сачувана супстанца РТС-а и да је сачувана независност уређивачке политике код оних уредника који воде најосетљивије емисије, пре свега информативног карактера", истакао је Марковић.

Оценио је да је то значајан успех, наводећи да не зна да ли постоје не толико јасно видљиви притисци и аутоцензура, јер до Управног одбора није дошла никаква таква информација.

Упитан о саопштењу Српске напредне странке на дан избора нове Владе у коме се критикује РТС, Марковић је рекао да Управни одбор Јавног сервиса није на то реаговао, јер то од њега нису тражили ни Колегијум, ни генерални директор.

"Ми о томе уопште нисмо расправљали, али сам ја лично, као грађанин ове земље, захвалан пре свега новинарским удружењима за подршку коју су дали РТС-у", закључио је Марковић.