Времеплов (29. јун 2014)

На данашњи дан 1877. Рођен Петар Кочић, један од најистакнутијих представника српског реализма и национални борац против аустроугарске окупације Босне и Херцеговине. Студије славистике завршио је у Бечу, а затим службовао као наставник у Скопљу. По повратку у Босну, бавио се политичким и јавним радом и журналистиком. У Бања Луци је покренуо лист "Отаџбина", који је често забрањиван, а сам Кочић је више пута био затваран. У књижевности се јавио песмама, али је касније писао углавном прозу. Једрим и сажетим приповедањем и свежим поетским језиком снађно је приказао свој завичај, живот у њему и судбину сељака, док је у сатирама бритко критиковао аустроугарску власт у Босни. Кочићеви најзначајнији радови су сатире: "Јазавац пред судом" и "Суданија" и збирке приповедака "С планине и испод планине" и "Јауци са Змијања".

Године 1922. рођен је књижевник и академик Васко Попа. Завршио је Филозофски факултет у Београду, а студирао је и у Бечу и Букурешту. Бавио се професионално новинарством и био уредник издавачког предузећа "Нолит". Српска поезија у другој половини 20. века нема значајнијег песника од Васка Попе, нити је иједан други српски песник, колико он, превођен на друге језике. Још за живота, Попа је стекао углед не само националног, већ и европског песника, чије дело улази у пробрану светску књижевну ризницу. Од прве објављене песме "Браним" (1950) и прве штампане књиге, "Кора" (1953), преко збирке песама "Непочин поље", Попа је интригирао не само критичаре, већ и љубитеље поезије, изазивао полемике о смислу поезије у савременом свету. Његов песнички израз је наклоњен афоризму, елиптичан је и језгровит. Нема антологије модерне српске поезије у којој није заступљен. Попина дела настоје да у новом светлу прикажу поетски свет народних умотворина ("Од злата јабука"), песничког хумора ("Урнебесник") и песничких сновиђења ("Поноћно сунце"). Књига поезије "Непочин поље" Васка Попе проглашена је 1995. године најбољим поетским остварењем на српском језику после Другог светског рата

1798. Рођен Ђакомо Леопарди, италијански књижевник
(Роканати, 29. 06. 1798 - Напуљ, 14. 06. 1837)

1842. Рођен Глигорије - Гига Гершић, политичар и правник - стручњак за међународно јавно право, академик
(Бела Црква, 29. 06. 1842 - Београд, 08. 03. 1918)

1844. Рођен Љубомир Клерић, математичар, професор механике на Великој школи, министар просвете и привреде Србије, академик
(Суботица, 29. 06. 1844 - Београд, 21. 01. 1910)

1895. Умро Томас Хаксли, енглески биолог
(Илинг, 04. 05. 1825 - Истбурн, 29. 06. 1895)

1900. Рођен Антоан д Сент - Егзипери, француски књижевник
(Лион, 29. 06. 1900 - над Медитераном, 31. 07. 1944)

1933. Рођен Мирко Шоуц, диригент, композитор и аранжер, виртуоз на хармоници, диригент
Великог народног оркестра РТБ-а
(Земун, 29. 06. 1933)

1933. Рођен Александар Јоксимовић, модни креатор
(Приштина, 29. 06. 1933)

1940. Умро Пол Кле, швајцарски сликар и графичар
(Берн, 18. 12. 1879 - Муралто, 29. 06. 1940)

1941. Умро Игњаци Јан Падеревски, пољски композитор, пијаниста и државник
(Кириловко, 06. 11. 1860 - Њујорк, 29. 06. 1941)

1943. Немци починили масовни злочин над становништвом Крушевца на Касинском пољу подБагдалом

1948. Основано Славистичко друштво Србије

1967. Израел извршио анексију старог града Јерусалима

1984. Умро Душан Недељковић, филозоф и етнопсихолог
(Исаково, 18. 05. 1899 - Београд, 29. 06. 1984)

1994. У Софији донета Конвенција о заштити Дунава, овај датум обележава се као Дан Дунава

1995. Умрла Лана Тарнер, америчка филмска глумица
(Волис, 08. 02. 1921 - Сенчри Сити, 29. 06. 1995)

1999. Умро Петар Мандић, професор Универзитета у Сарајеву, председник Академије наука и уметности Републике Српске
(Влаховље, 12. 07. 1928 - Београд, 29. 06. 1999)

2000. Умро Виторио Гасман, италијански филмски и позоришни глумац и редитељ
(Ђенова, 01. 09. 1923 - Рим, 29. 06. 2000)

2003. Основан Савез српских хорова (грађанских и црквених) у земљи и расејању

2003. Умрла Кетрин Хепберн, америчка филмска глумица, добитница" Оскар"- а
(Хартфорд, 12. 05. 1907 - Олд Сејбрук, 29. 06. 2003)

2004. Умро Стипе Шувар, професор Филозофског факултета у Загребу, политичар и државник, председник ЦК СКЈ и члан Председништва СФРЈ
(Загвозд, 17. 02. 1936 - Загреб, 29. 06. 2004)

2004. Умро Драган Марковић, новинар и публициста, оснивач Радија Студио Б, директор Радио Југославије, директор Југословенског културног центра у Њујорку
(Београд, 01. 04. 1929 - Београд, 29. 06. 2004)

2007. - Компанија "Епл" представила први "ајфон"

2009. - Умрла Милица Јованетић, уредник ТАНЈУГ-а
(Ужице, 1951 - Београд, 29. 06. 2009)

2011. - Умро Стеван Баја Гардиновачки, позоришни, филмски и ТВ глумац, директор Драме Српског народног позоришта у Новом Саду
(Београд, 20. 11. 1936 - Нови Сад, 29. 06. 2011)