Обележен Видовдан

Верски и државни празник Видовдан обележава се као помен на страдање Срба и кнеза Лазара Хребељановића у бици против турске војске на Косову пољу 1389. године.

Председник Николић je на Газиместану положио венац на спомен-обележје косовским јунацима. Николић је истакао да је Газиместан света земља, да је ту пре 625 година вођена одлучујућа битка, кад су се косовски јунаци борили за слободу своје куће и нејачи.

Рекао је и да је на том месту пристојније да се ћути, али да ипак мора да каже да ће Србија наставити своју борбу и преговарати са свима. "Србија је одлучила - преговараће до краја са свима", истакао је Николић.

Говор председника је прекидан узвицима, а бачена је и петарда. Реаговало је председниково обезбеђење. Николић се затим обратио митрополиту Амфилохију и рекао: "Опростите за неслогу. Све су ово наша деца."

Николић је пре тога у свом говору рекао да данас на том простору живе комшије Албанци који ту граде куће и обрађују имање, и пожелео им срећу, али и поручио да треба да знају да граде на српској земљи.

"Све што изграде нека им остане за вечито, али да знају да граде на српској земљи", нагласио је Николић.

Председник Србије је поручио онима који су звиждали и довикивали му да је издајник - да су се 1389. године посвађани српски великаши ту окупили како би се заједно борили против силног Османског царства.

Припадницима тих група, међу којима су се могла видети обележја "Образа" и других организација, поручио је да су безумници и да тако само показују како се и даље на Косову међусобно свађамо, пренео је Танјуг.

"Да су тако звиждали Лазару када их је позвао у бој, ви данас не бисте имали где да дођете. Само да не дозволимо да буде више сахрањених косовских јунака, него живих на Косову", рекао је Николић.

Николић је такође поручио онима који су звиждали и бацали ситне предмете ка говорници - да ће сутра, када их деца буду питала шта су радили, рећи да су називали издајницима оне који су покушавали да помогну и да ће их зато бити срамота.

Косовска полиција је пратила грађане који су били кренули на Газиместан. Тамо је упућено девет аутобуса, два минибуса и више аутомобила са око 600 грађана, а ангажован је већи број полицајаца него иначе, рекао је заменик директора Регионалне полиције на северу Косова Бесим Хоти.

Обележавање Видовдана је почело јутрос светом литургијом у задужбини кнеза Лазара, а после службе свештенство је одржало опело страдалима за слободу.

Николић је венце положио у пратњи министра одбране Братислава Гашића, министра унутрашњих послова Небојше Стефановића и начелника Генералштаба Војске Србије генерала Љубише Диковића.

Председник Николић се током дана у Грачаници састао са представницима косовских Срба и открио је плочу споменика Милоша Обилића у центру тог места.

У Цркви Светог Марка у Београду одржан је парастос палим жртвама на Косову и Метохији од 1998. године, а представници више удружења поручили су да се и даље трага за још око 530 киднапованих и несталих на простору Косова и Метохије.

Видовдан је обележен и у свим општинама Поморавског округа, литургијама, одавањем почасти погинулима, паљењем свећа и полагањем венаца на спомен-обележја. 

Видовдан се као државни празник обележава радно, а у спомен на Косовску битку, која се одиграла 28. јуна 1389. године, односно 15. јуна по старом календару на Газиместану и представља присећање на погинуле и умрле у свим ратовима.

То је, према мишљењу историографа, важан датум у колективној свести српског народа и један од темеља колективног идентитета.

Симболизује слободу, отпор туђину, неговање патриотизма, националног бића, витештва и херојства, али и прекретницу после периода успона под владарима из династије Немањића.

Посебан значај Видовдан је добио у време стварања нове српске државе, а као званичан државни празник уведен је 1889. на 500. годишњицу Косовског боја.

После Косовске битке тело кнеза Лазара (1329-1389) сахрањено је у манастиру Раваници, а у сеоби Срба под патријархом Арсенијем Чарнојевићем крајем 17. века пренето је у фрушкогорски манастир Врдник.

У Раваницу су мошти враћене 1989, на 600. годишњицу Косовске битке.

Страдању српских војника посвећен је споменик подигнут на Газиместану 1953. године, рад Александра Дерока, а на месту битке на Газиместану као ендемска врста цвета - црвеног косовског божура.

На Косову пољу 1389. одиграла се пресудна битка између српске и турске војске, која је отворила врата Турцима за даљи продор у Европу.

Претпоставља се да је турски султан Мурат Први, који је на Косово стигао са синовима Бајазитом и Јакубом, предводио 40.000 војника, а да је српски кнез Лазар Хребељановић сакупио 25.000 бораца.