Очишћено више од 5.000 мина

Од 2003. године до данас очишћено је више од 5.000 мина и 15.000 неексплодираних убојитих средстава, рекао је Бранислав Јовановић за агенцију Бета.

Најризичнија подручја, када су у питању минска поља и касетна муниција, јесу Бујановац, Прешево, Гаџин Хан, Стара Пазова, Параћин и Сјеница, док у Војводини постоји проблем великих авио бомби и загађење река.

Јовановић је објаснио да највећи проблем представљају групе мина у Бујановцу и Прешеву на око 3.500.000 метара квадратних, али да су ти пројекти при крају и да је терен прописно обележен.

Он је казао да у Прешеву са локалном самоуправом немају никаквих проблема, а да највише података о локацијама мина добијају од локалног становништва.

"Проблем је што након обележавања таблама о високом ризику несавесни грађани такве табле ломе и склањају, и доводе у опасност друге грађане", казао је Јовановић.

Заостале касетне муниције највише има у Сјеници, у околини аеродрома, како се процењује на 3,5 милиона квадрата, док су радови на чишћењу те муниције у магацину Војка код Параћина и у Гаџином Хану на половини.

Годишње се у Србији од мина очисти између 1,5 до три милиона квадрата, а чишћење једног квадрата кошта између 0,8 и 1,2 евра, док чишћење од великих бомби може коштати по више стотина хиљада евра.

Јовановић је објаснио да државу чишћење мина не кошта ништа, јер се ти пројекти стопостотно финансирају из страних донација, али да никада није било довољно средстава.

"Никада од оснивања Центра 2002. до сада није било финансија да би целокупни ток разминирања могао да тече несметано током једне године", казао је Јовановић.

Он је казао да су сва минска поља на граници са Хрватском очишћена, а да велике бомбе, којих има на 150 локација у Србији, тренутно нису приоритет, али је проблем и "недостак интересовања страних донатора" за то питање.

Што се тиче заостале муниције у рекама, на Сави и Дунаву означено је 12 локација, а у луци Прахово је пронађена и потопљена немачка флота. На подручју Новог Сада нађено је шест бомби од 500 и више либри (250 килограма) чије уклањање је финансирала Европска унија.