Сат чекања пред шалтерима у Србији

Шалтери ПИО фонда, чији су службеници у штрајку, нашли су се на листи оних пред којима се најдуже чека на услугу. Испред њега, према подацима Националне алијансе за локални економски развој, су Катастар и РФЗО.

У реду за катастар, који захтева највише стрпљења, чекање је последња ставка. Прикупљање документације је, кажу они који чекају, знатно већи проблем.

У реду кажу да није компликована процедура када се имају сва документа. "Ништа није проблем, чекали смо на ред, морало се чекати, кад сам дошла на ред брзо је ишло", кажу грађани.

У Републичком геодетском заводу у оквиру кога је катастар кажу да кроз 163 јединице прође 950.000 захтева за упис непокретности, а само прошле године издато је више од 1.300.000 различитих уверења.

Просечан грађанин, кажу, у катастар дође једном у животу, а ту процедуру, тврде, најчешће може да заврши и електронским путем или поштом. То што су, упркос свему, на листи најнеефикаснијих - тумаче природом посла.

"Разлог томе је комплексност посла који треба да се обави на нашем шалтеру, странка када преда свој захтев углавном је неука странка која дође или са непотпуним захтевом или са питањима која захтевају време да би добила одговор", објашњава директор Републичког геодетског завода Зоран Крејовић.

Истиче да је рад на шалтеру иницијални посао који се обавља у заводу, а касније, у обради предмета, службе су ефикасне, управни послови се решавају за два дана.

Не чека се само у катастру већ, према подацима НАЛЕД-а, и у Фонду за здравствено осигурње и то 55 минута. Следе их ПИО фонд са 39 и Пореска управа са 37 минута стајања у реду. Чека се и у служби за запошљавање, нешто више од пола сата, али и у пошти - 26 минута и банци, нешто више од 20.

"Кључни проблем није само то што чекамо 17-34 минута него што, након што сачекамо ред, ми не завршимо посао", каже Владимир Атанасијевић из НАЛЕД-а.

Атанасијевић истиче да кључни проблем јесу сложене процедуре, обимна документација која мора да се донесе. "У суштини нисмо увек сигурни да ли смо у стању да завршимо посао једним одласком на шалтер. Одговор на ово јесте употреба електронске државе", каже Атанасијевић.

Осим на процедуру и документацију, четвртина оних који чекају жале се на непрофесионалност и дрскост шалтерских радника, као и на њихову нестручност.

Школским речником, а по мишљењу испитаника, шалтерски радници једва да би имали добар успех јер је оцена њиховог рада 2,69. Инспектор, на пример, бољи је ђак, са просеком 3,33.