Дискусија у Бриселу о медијима у Србији

Известилац ЕП за Србију Јелко Кацин, који је један од организатора скупа, рекао је да је међу главним задацима нове владе доношење медијских закона, подсетивши да је медијска стратегија усвојена пре две и по године, а да закона још нема, преноси Танјуг.

Према његовим речима, три највећа проблема у српским медијима су аутоцензура и недостак истраживачког новинарства, непостојање транспарентности власништва и пораст таблоида.

"Медији су основ демократске државе", нагласио је Кацин и додао да често недостаје критичка анализа догадаја.

Навео је и да се често дешава да медији објављују податке о одређеним истрагама који би требало да буду поверљиви, чиме је, како каже, угрожена правна држава.

Кацин је подсетио да ће стање у медијима бити предмет преговора о придруживању и то у неколико поглавља, укључујући и кључно поглавље 23, које се тиче правосуђа и основних права.

Указао је да нападачи на новинаре често остају некажњени и поздравио оснивање Комисије за истраживање убиства новинара.

Шефица српског преговарачког тима са ЕУ Тања Мишчевић истакла је решеност владе да у најскорије време поднесе скупштини предлоге медијских закона, али је указала да је још важније да се ти закони потом и примене.

Председница Удружења новинара Србије Љиљана Смајловић критиковала је владу зато што се извештај Верице Бараћ о корупцији у медијима још није нашао на столу.

Навела је да ће УНС тражити да се у медијске законе угради обавеза медија да прикажу на који начин се финансирају, не само кад је реч о новцу који добијају од владе и невладиних организација у Србији, него и од страних држава и међународних организација.

"Још немамо знакова да ће то Европска комисија подржати, а ми смо већ искусили да, ако Брисел не занима, не занима ни владу, и то неће наћи свој пут ка закону", рекла је Смајловић.

Помоћник министра културе и информисања Саша Мирковић рекао је да ни после две и по године од усвајања медијске стратегије Србија није донела законе, али и нагласио да је у међувремену дошло до два изборна процеса и реконструкције владе.

Мирковић је подсетио да су нацрти закона о јавном информисању, који је кровни медијски закон, и закона о електронским медијима, на експертизи у Бриселу и да министарство "сваког дана" очекује коментаре који ће бити анализирани и имплементрирани у текст закона.

Поручио је да радна група ради на усаглашавању текста трећег закона, о јавним медијским сервисима, у делу који се односи на финансирање РТС и РТВ и да очекује да током следећих недеља изађе са конкретним предлогом о стабилном финансирању та два медија.
Потпредседник Независног удружења новинара Србије Драган Јањић рекао је да је српска политичка елита изгубила године не чинећи ништа да се медијска слика и положај новинара побољша.

Јањић је рекао да је таблоидизација веома опасан проблем који захвата не само медије, већ цело друштво.

Директорка БИРН Гордана Игрић рекла је да је за време владавине ДС створен веома јасан систем контролисања медија које су наредне владе наследиле и развиле.

По њеној оцени, медији су доведени у ситуацију да унапред одустају од непријатних питања и истраживачких текстова.

"Предају се унапред, чак и пре него што власт од њих било шта затражи", рекла је Гордана Игрић.

Више учесника у расправи сагласило се да су маркетиншке агенције, које су често под индиректном контролом власти, још једно средство за суптилну контролу медија.

Панел под насловом "Проговори, Србијо" у Спољно-политичком комитету ЕП организовало је Либерално-демократска група европских посланика, којој припада и Јелко Кацин.