Јавне набавке, сужен простор за малверзације

Пето поглавље завршено и Србија је у Бриселу у анализи области јавних набавки похваљена. У пракси, маневарски простор за малверзације је сужен, али не и искорењен.

У 80 одсто случајева водио се отворени поступак, прошле године у 59. Државни орган приликом набавке ређе преговара директно.

"Две тачке којима морамо тежити јесу смањење изузетака и учешће преговарачких поступака, јер је циљана вредност у ЕУ пет процената", каже Данијела Бокан из Управе за јавне набавке.

Са папира на реалност - и даље постоје проблеми. Појединима сметају и компликоване процедуре и дуги рокови, па су се библиотеке жалиле да због тога нису месецима набављале књиге.

Посао на конкурсу и даље углавном добијају директно позвани да се на њега јаве - тек свака четврта фирма добије посао а да претходно није позвана. Уговор се углавном склапа са оним са којим се већ сарађивало.

"Има примера да се не поштују одредбе о објављивању докумената што смо пронашли код око 10 посто наручилалца, а конкуренција иако се повећала није драстично као сто смо се надали да ће бити", каже Немања Ненадић из "Транспарентност Србија".

На тендер се у просеку јави мање од три понуђача. Закон је заказао и када је реч о обарању тендера и то од стране тзв. професионалних обарача.

Нуде ниску цену, онда одустану од посла, а у другом кругу посао добијају друга предузећа по вишим ценама. Дешава се и да се због ниске цене посао брзо склопи, али да се брзо плати цех.

"То су говорили прометници угља, да се под квалитетним угљевима дају одређене мешавине које поред ниске калоријске вредности имају повећану емисију сумпора, што изазива штету, тако да смо ми уместо користи направили штету", кааже Видосава Џагић из Привредне комора Србије.

Привредници сматрају да кључни критеријум не треба да буде најнижа понуђена цена, јер она не прати квалитет. Ипак, прошле године, која делом покрива и нови закон, уштеђено је 355 милиона евра у односу на 2012. годину.