Напад на СРЈ, преседан који је покренуо низ догађаја

После 15 година нисмо пописали све погинуле, не знамо које све последице трпимо нити има казни за оне који су, без одлуке Савета безбедности, бомбардовали тадашњу Југославију.

Међу онима који су тада покушавали да упозорењем о ваздушној опасности заштите Београђане, био је Аврам Израел.

"Мени је увек било најтеже кад је било људских жртава, сећам се мале Милице у батајници на ноши, сећам се колега из Штаба цивилне заштите у Кнеза Милоша. Не могу да се не сетим кад прођем поред ваше зграде, и колега, 16 жртава из телевизије", каже Аврам Израел.

За познаваоце међународних односа нема дилеме да је реч о кршењу начела повеље Уједињених нација. Бомбардовање босанских Срба 1995. и Савезне Републике Југославије 1999. су преседан који је покренуо ланац догађаја.

Предраг Симић са Факултета политичких наука поменуо је случајеве на Кавказу, у Абхазији и Осетији, и истакао да такви догађаји данас доживљавају врхунац са сукобима између Русије и Запада поводом Крима и Украјине.

"Реч је о развоју догађаја који је покренуо читав ланац догађаја после хладног рата у једном правцу и који прети да угрози мир и стабилност у Европи ако не и у целом свету", каже Симић.

Петнаест година је за историчаре мала временска дистанца да би могле да се сагледају све поседице бомбардовања. Малобројни историчари који се на овим просторима баве и тим ратом, кажу да је он био по много чему специфичан.

"Овај рат је био вишедимензионалан. Догађао се на неколико равни, политичкој, војној, дипломатској, у ваздуху, а онда и на земљи у односу на друге актере, у односу на оне који су се сукобили у ваздуху. Тако да је то била новост што се тиче рата. То је типичан рат деведесетих када су САД биле уверене да ваздушном силом и кратком акцијом могу да реше одређена политичка па чак и историјска питања", објашњава историчар Бојан Димитријевић.

Током 78 дана убијено је, како се процењује, 2.500 цивила, а рањено и повређено више од 12.500.