Србија четврта у Европи по потрошњи алкохола

Домаћој стручној јавности први пут je представљен нови приступ у лечењу алкохолизма, који тежиште помера са превенције и третмана зависника према смањењу потрошње алкохола и ка појединацима који пију 'пре-алкохоличарски', а трпе велику штету уз податак да је Србија једна од земаља са највећом потрошњом алкохола.

На скупу је саопштено да је, према последњим упоредним статистикама о потрошњи алкохола, Србија на четвртом месту у Европи, са просеком од 11 литара чистог алкохола по глави становника, док је светски просек шест литара.

"Досадашњи приступ у третману алкохолизма и решавању проблема и последица пијења показао се као недовољан. Управо ту се отвара простор за нову терапијску парадигму редукције уноса алкохола", изјавио је председник Републичке стручне комисије за превенцију злоупотребе алкохола и алкохолизма проф. др Петар Настасић на симпозијуму у Српском лекарском друштву.

Настасић је рекао да је 'умерено', то јест друштвено дозвољено пијење много већи проблем у односу на алкохолизам који се дијагностикује и лечи као болест", упозоравајући да су сви облици пијења алкохола "велика опасност која озбиљно угрожава здравље и животе стотине милиона људи широм света".

Истичући да је "светска алкохологија већ неколико година пред изазовима који проистичу из чињенице да последице повезане са алкохолом постају све уочљивије", навео је да су главни проблеми везани за европске земље јер се у њима пије двоструко више него у остатку света.

"Култура или боље рећи 'некултура' пијења која постоји у европским земљама је разлог што је Скупштина Светске здравствене организације донела резолуцију којом је чланице обавезала да усвоје националне стратегије за превенцију злоупотребе алкохола", рекао је др Настасић.

Смањити доступност алкохола 

Објаснио је да је главни циљ стратегија да се смањи доступност и потрошња алкохола, а свака земља треба да дефинише мере којима ће то постићи - од повећања цена алкохолних пића, кроз одговарајућу пореску политику, до преиспитивања сврхе различитих фестивала на којима се та пића промовишу.

"Треба ићи на 'антимаркетинг', то је истраживањима непобитно доказано. Ако смањите количину алкохола на тржишту смањићете и број алкохолом узрокованих поремећаја и проблема", изјавио је проф. др Зоран Зоричић из Клинике за психијатрију Клиничко болничког центра "Сестре милосрднице" у Загребу.

Говорећи о сличностима београдске и загребачке "алкохолошке школе", објаснио је да се досад примењивао приступ интеграције институционалног и ванинституционалног модела тако што је лечење најчешће почињало у болници или диспанзеру, као породична терапија, а настављало се кроз клубове лечених алкохоличара и невладине организације.

"Сада ширимо терапијске опције", рекао је др Зоричић и навео да је, досадашњим методом "све или ништа" односно парадигмом потпуне и доживотне апстиненције, на третман доспевао ограничен број алкохоличара, највише до 10 одсто, док је 90 одсто људи који пију остајао ван домашаја медицинске струке.

Додао је да би се, са опцијом "дај шта даш", која је за пацијенте мање захтевна и нуди ниже циљеве са већим обухватом, могло очекивати смањење количине пијења, а тиме и смањење алкохолом узрокованих проблема.

Др Ивица Младеновић из Института за ментално здравље у Београду представио је Национални водич за лечење алкохолизма, истичући да је тај управо завршени стручни приручник "обухватио најновије терапијске концепте".

"У Србији имамо један до три одсто зависника и 10 до 15 одсто људи који злоупотребљавају алкохол. Поред тога, ту је 30 до 40 одсто људи који ризично пију, а досад смо их пуштали да пролазе поред нас", рекао је и подсетио да се, у том светлу, пред медицинском струком поставља питање да ли треба пружити помоћ и организовати лечење само за зависнике од алкохолизма.