Српски војници цењени у мисијама УН и ЕУ

Припадници Војске Србије (ВС) веома су цењени и дају велики допринос међународним мисијама, констатовано је на семинару о савременим мултинационалним операцијама у Центру за мировне операције.

У овом тренутку, према речима начелника Центра за мировне операције пуковника Миливоја Пајовића, у укупно осам мисија - шест УН и две ЕУ - учествује 214 војника ВС.

Пајовић је, у изјави Танјугу, објаснио да у мисијама широм света учествују и јединице и поједнци. Тако у мисији УН у Либану (УНИФИЛ) учествује пешадијска чета, на Кипру пешадијски вод, а у мисијама у Африци и на Блиском истоку налазе се војни посматрачи и штабни официри.

Наши војно-медицински тимови учествују у мисијама у Конгу и Сомалији.

"У Центру за мировне операције, ВС и Министарству одбране планира се да 2014. наставимо са истим капацитетом и бројем учесника у мултинационалним операцијама, тако да ће кроз 2014. до 500 наших припадника бити заротирано кроз мисије", рекао је пуковник Пајовић.

Подсетио је да је ВС наставила традицију учешћа у мултинационалним операцијама на традицијама некадашње ЈНА, која је од 1956. била у мисијама на Синају, Намибији, Ирану, Ираку и многим другим земљама света.

"У протеклих десет година ми смо учествовали са више од 2.000 припадника у мировним мисијама. То је изузетно велики допринос који држава као Србија може да да за учешће у мултинационалним операцијама УН и ЕУ", објаснио је пуковник Пајовић.

Указао је да у Центру, осим практичних припрема, настоје да пруже и академску подршку тим напорима, кроз проучавање свега што је битно за мандат и околности кроз које ће се наши војници ангажовати.

Пуковник Пајовић је нагласио да ВС настоји да кроз врло строгу селекцију у мировне операције упути најбоље припаднике.

"Не постоји ниједан припадник наше војске који није допринео неким новим стандардом у мисији, за шта добијамо похвале", подвукао је Пајовић.

Нужност политичких мера

Бивши специјални представник генералног секретара УН у мисијама на Хаитију и у Западној Сахари Џулијан Харстон је, излажући на семинару, је рекао да мировне мисије, без политичких мера не могу бити успешне.

"Кроз процес учења УН су развиле концепт севобухватног приступа. Мир не може бити изграђен само војном компонентом, без политичке стратегије. Интегративни приступ предвиђа укључење свих инструмената у циљу испуњавања задатака", објаснио је Харстон.

Харстон је додао да су у Авганистану игнорисане готово све лекције, и да ће мировно ангажовање тамо бити пример како не треба радити.

С тим у вези је рекао да међународне снаге нису успеле да се концентришу на владавину права, и предуго је војна стратегија "јурила" непријатеља уместо да штити грађане.

"Ту се видело да победа на ратишу, без успеха политичке стратегије представља пораз", констатовао је он.

Харстон је рекао да се мировњаци данас суочавају са бројним изазовима, да су мировне мисије све више на опасним територијама, које су велике, и да су мандати комплексни и мултидимензионални.

Мировне мисије, према његовим речима, могу бити успешне само ако постоји воља за миром на терену. Србија, како је додао, дала је свој велики допринос и за то је похваљена и у седишту УН, те војници ВС имају репутацију квалитетног и професионалног кадра.

Харстон је истакао да Србија треба да настави да даје свој допринос међународном миру, али уједно је нагласио да би било добро ако би инсистирала да има свог изасланика у одељењу за мировне операције УН.

Професионалност српских војника

Саветник у Министарству спољних послова Србије Милош Стругар, некадашњи припадник мисије УН у Либану, на примеру мисије УНИФИЛ у Либану, где је најбројније учешће Србије, рекао је да су наши војници показали висок ниво професионалности и знања, и оставили јасан печат мисији.

Српски мировњаци представљају не само војску, већ и земљу на најбољи начин, рекао је Стругар, додајући да је још једна важна компонента да се кући враћају са новим искуствима.

Традиционалне мировне операције бавиле су се само надгледањем прекида ватре, и имале су војни карактер, указао је Стругар, дођајући да је последње две деценије фокус на мултидимензионалним операцијама.

До промене је дошло, како је објаснио и због промене природе конфликата у свету, који су до осамдесетих година били конфликти између држава, а након тога је све више било унутрашњих сукоба са последицама по државне институције.

Актуелне мисије се баве, не само надгледањем примирја, већ и заштитом цивила, подршком избора, заштити људских права, успостављањем владавине права, промоцији националног дијалога.

"Мировна операција подржава и помаже дипломатске напоре да се постигне решење, а не може бити замена за политичко решење", подвукао је Стругар.