Неискоришћена државна имовина

Држава је евидентирана као власник више стотина хиљада објеката, више од 800.000 хектара пољопривредног земљишта, готово милион хектара шумског и више од 400 хиљада хектара грађевинског земљишта. На основу података које су Дирекцији за имовину доставили корисници, евидентирано је око 500 хиљада некретнина чија је вредност око 650 милијарди динара.

"У великом делу ми јесмо евидентирали имовину. Међутим, када дођете до тога која је њена површина, вредност, доћи ћете до тога да имато само књиговодствену вредност која није одговарајућа вредност, немате површине не знате често ни основне елементе катастарске парцеле итд. То је нешто што мора да се усаврши" каже Јован Воркапић, директор Дирекције за имовину Србије

Примера ради, зграда некадашње Војнограђевинске дирекције неколико стотина метара од Владе, годинама је празна. Предвиђена је за продају, али још није ни процењена њена вредност.

"Нисмо задовљни реализацијом мастер плана зато што је решавање стамбеног питања једно од горућих питања", каже пуковник Милан Сладоје, начелник Управе за материјалне ресурсе Министарства одбране.

Војска је на име уступљеног земљишта на месту некадашње касарне на Вождовцу добила 779 станова у том насељу. Још 13 хиљада људи је без стана. У плану је и да се граде станови на месту касарне у Земуну.

"Проблем су имовинско-правни односи. Ту би могли да се изграде станови такође по урбанизму који ће да предвиди град Београд. Град Београд још није извршио регулацију урбанистичку тог дела", додаје пуковник Милан Сладоје. 

Према проценама Грађевинско-индустријске коморе, потенцијал државне имовине је 180 милијарди евра.

"Кад се сагледа који потенцијал у градском грађевинском земљишту је у државном власништву, било би паметно размислити да држава поново покрене процес масовне станоградње под повољним условима, јер би на тај начин држава не само кроз финансирање правила трошкове него би и зарадила", сматра Горан Родић из Грађевинско-индустријске коморе.

Само у последњих 5 година око 25 хиљада радника у грађевинском сектору остало је без посла. Грађевинци упозоравају да, ако се ове године не крене са масовнијом градњом, доводи се у питање опстанак тог сектора.