Гламочић: Храна у Србији је безбедна

Министар пољопривреде Србије Драган Гламочић изјавио је да је храна која се налази у промету испитана и здравствено безбедна за становништво и негирао наводе медија да се у промету налази на десетине тона меса угинулих животиња.

"Нема разлога за узбуну. Сва храна која се налази у ланцу исхране и која се продаје са декларацијама на за то регистрованим местима, исправна је и грађани могу слободно да је конзумирају", рекао је Гламочић новинарима и апеловао на грађане да храну купују на регистрованим местима, "а не на црном тржишту или на пијацама без декларације".

Министар пољопривреде је истакао да написи у медијима, који ових дана, након откривања нелегалног промета месом у једној месари у Великој Плани, преносе да се на српском тржишту налази на десетине тона меса угинулих животиња, "ни приближно нису истина, јер да је то тако, ми би већ сви били мртви".

Он је нагласио да "не стоје приче да месо угинулих животиња завршава у исхрани", иако је признао да је претходних година у том сектору било "јако пуно проблема, пропуста и рупа у закону". 

"То (случај у Великој Плани) су појединачни случајеви, и то је злоупотреба, а за тако нешто је надлежно Министарство унутрашњих послова", рекао је министар пољопривреде и истакао да ће сви који прекрше закон бити процесуирани и да ће свако ко угрози здравље становништва "бити за то дебело кажњен".

Гламочић је рекао да највећи део животиња које угину током индустријског узгоја, завршава у кафилеријама, док на малим газдинствима највећи број угинулих животиња завршава на сточним гробљима, док је руковање отпадом животињског порекла на депонијама у надлежности локалних самоуправа.

"Мали је проценат злоупотреба. И Европска комисија је била задовољна са процентом угинулих животиња које у Србији заврше у кафилеријама", рекао је он.

Гламочић је истакао да за случај у Великој Плани не треба кривити само Министарство пољпривреде, подесећајући да је законска одговорност на свима који производе храну.

Према његовим речима, проблем безбедности хране "није од јуче", системско решавање почело је 2005. године, али још није доведено до краја.

Он је најавио да ће због тога, након формирања нове владе, бити измењен Закон о безбедности хране, како би се боље дефинисале надлежности министарстава пољопривреде, здравља и трговине.

Гламочић је рекао да је направљен и модел за субвенционисање откупа угинулих животиња, које би се прикупљале у мањим локалним центрима и организовано хладњачама одвозиле у кафилерије.

Министарство реагује на пријаве неправилности

Министар је најавио и да ће Министарству енергетике бити предложена измена прописа који би омогућио да се угинуле животиње спаљују у електранама и тако користе као енергент, као свуда у свету.

Министар пољопривреде је навео да би био задовољнији да има већи број људи у инспекцијској служби, али и са постојећјим бројем успева да се покрије читава територија Србије и да храна коју грађани конзумирају буде здравствено безбедна.

"Ипак, не можете тражити од Министарства пољопривреде да за сваки објекат сноси одговорност и да наша инспекција испита сваку пљескавицу. Ми немамо хиљаде инспектора, али грађани могу да пријаве неправилности и ми ћемо реаговати", казао је он.

Додао је да уколико неко тражи да Министарсво пољопривреде анализира узорак свега што се налази на тржишту, за то не би био довољан цео републички Буџет.

Рекао је и да се у Србији ради до десетак пута више анализа хране него што раде земље Европске уније, јер је Министарсво пољопривреде уочило да је поверење грађана пољуљано.

"Када сам дошао на министарстку функцију просечно се радило око 150 узорака месечно, а данас радимо више од 1.000 анализа месечно", казао је он.

Гламочић је казао да је проблема са неисправном храном било и раније, али да се о томе није причало као сада, јер се то или крило или се о томе није водило довољно рачуна.

Министар пољопривреде Србије је оценио и да су у афери са неисправним месом, о коме се толико писало протеких дана, нечији интереси угрожени, али није желео да прецизира на шта тачно мисли.