Алге прете кањону Увца

Прво у низу језера насталих седамдесетих година после градње брана, Увачко, дуго је на удару дивљих депонија и канализације која стиже из сјеничких насеља и индустрије. Кањону Увца запретиле су алге.

Према последњим мерењима, вода језера на чијим је обалама станиште белоглавог супа је треће и четврте категорије. Ниво воде сада је за 30 метара нижи па је претња од цветања алги већа.

"На оволиком нивоу водостаја језера и са климатским променама које су несвакидашње за ово подручје, уз степен загађења који је негде треће, негде четврте категорије, ако не буде било већих падавина постоји могућност да дође до цветања алги у периоду маја", објашњава Бранко Бјелић, директор Специјалног резервата природе Увац.

У Златарском и Радоињском језеру вода је друге категорије, а сва три заједно са 550 милиона кубика предвиђена су као резерва воде за пиће. Сада се користи само Радоњско за снабдевање Прибоја.

На овом језеру су читави подводни теписи воденог биља. Што се алги тиче, последње цветање било је пре седам година, у мањем обиму, краће је трајало, тако да није било већих проблема.

Досадашње анализе показују да је прибојска вода исправна за пиће.

Случај Врутци пробудио је и опоменуо све у Србији исто као и податак да се 90 одсто отпадних вода испушта без икакве прераде директно у природу - у реке и језера, па је градња постројења за пречишћавање неопходна.

"То ће бити процес који ће трајати бар 20 година, коштаће 10 до 20 милиона евра, али је неопходан како би нам реке биле чисте", каже професор Светозар Марјановић из Института за водопривреду "Јарослав Черни".

Киша и снег могу мало и привремено да поправе ситуацију, али проблем небриге и загађења вода остаје.