Извештаји о промени имовине функционера

Агенцији за борбу против корупције је 1.938 функционера поднело ванредне извештаје о имовини и приходима који се односе на увећање или умањење имовине на годишњем нивоу у износу од око 4.000 евра у динарској противвредности.

Према подацима са сајта Агенције, председник Србије Томислав Николић сада је пријавио и шуму, као и депозит и штедни улог у банкама и другим финансијским организацијама у земљи и иностранству, док је премијер Ивица Дачић као промену навео периодичне девизне субвенције за службена путовања која су у прошлој години износила 3.243 америчка долара, 3.992,37 евра и 210 фунти.

У извештају првог потпредседника Владе Александра Вучића, за разлику од оног објављеног 20. децембра прошле године, нема стана.

Међу онима који су пријавили промене јесте и министар грађевинарства и урбанизма Велимир Илић, који је пријавио да сада као члан Управног одбора Фонда за развој прима 40.420 динара.

"Према подацима којима располажемо до 31. јануара, закључно са 31. децембром прошле године, ванредне извештаје о имовини и приходима поднело је 1.938 функционера", рекао је Танјугу помоћник директора за оперативне послове у Агенцији Драгомир Трнинић.

Према његовим речима, обавезу да поднесу ванредне извештаје имали су сви функционери код којих је било промена у имовинском стању и то у износу годишње просечне нето зараде у Србији без пореза и доприноса, а то је за прошлу годину, према подацима Републичког завода за статистику, 527.000 динара.

Обавеза свих да пријаве промене у имовини 

"Сви они који су променили податке у имовини у односу на претходни извештај били су обавезни да поднесу ванредни извештај", рекао је Трнинић додајући да су јавни подаци о евентуалној промени имовинског стања код појединих функционера већ објављени на сајту Агенције.

Иначе, функционери могу Агенцији да пошаљу и извештај о промени имовине, али да она не буде објављена јер се ради о подацима који нису јавни.

Обавезу предаје ванредних извештаја, поред функционера који се и даље налазе на функцијама, имали су и функционери којима је престала функција, подсетио је Трнинић објаснивши да су ти функционери дужни да у наредне две године, по престанку функције, а уколико је било битних промена у њиховој имовини, доставе Агенцији извештаје.

Трнинић је навео и да Агенција стално проверава тачност података извештаја и то према утврђеном годишњем плану провера.

"У овој години проверавамо податке који су доставили чланови владе, помоћници министара, државни секретари, директори и чланови Скупштине, управних и надзорних одбора, државних органа, организација, предузећа у којима је држава оснивач или члан", рекао је Трнинић.

Како је раније речено Танјугу, Агенција је покренула 11 поступака против оних функционера који су каснили са достављањем извештаја о битним променама, а поднето је и девет кривичних пријава против функционера који нису пријавили или су дали лажне податке о имовини у намери да је прикрију.

Иначе, у току 2013. године Агенција је покренула укупно 451 поступак због повреде Закона - 252 поступка због неблаговременог подношења извештаја о имовини и приходима по ступању на функцију и 89 поступака због неблаговременог подношења извештаја о имовини и приходима по престанку функције.

Покренута су и 42 поступка због непреношења управљачких права за време вршења јавне функције у законом прописаном року, седам поступака због необавештавања о учешћу у поступцима јавних набавки, 52 поступка због необавештавања Агенције у законом прописаном року да је функционер ступио на функцију, односно да му је функција престала.

Током 2013. године поднето је и 168 захтева за покретање прекршајног поступка - 142 због неблаговременог подношења извештаја о имовини и приходима, девет због недостављања обавештења о ступању или престанку функције, 11 због управљачких права и шест за прекршај због необавештавања о учешћу у поступцима јавних набавки.