Деца најугроженија у Србији

Деца су наугроженији ресурс Србије, током претходне две деценије у држави је пола милиона деце мање, 4.000 свакодневно проси, а трећина корисника народних кухиња су најмлађи -– њих 11.000, речено је на скупу Перспективне одрживости финансирања подршке деци и рањивим групама корисницима услуга социјалне заштите.

На скупу у Дому Народне скупштине речено је да би оснивање Фонда за социјално укључивање било од значајне помоћи, јер је свака породица са децом у ризику од сиромаштва, а самохраним мајкама веома тешко да пронађу посао.

Председник Скупштине и председник Одбора за права детета Небојша Стефановић сматра да је оснивање јединственог Фонда за социјално укључивање добра идеја и да финансирање подршке деци и рањивим категоријама друштва мора бити један од државних приоритета.

Према његовим речима, тај фонд, који би обухватао донације, средства из ЕУ фондова и буџетских извора, значио би бољу расподелу средстава, али и контролу тог новца како на републичком, тако и на нивоу локалних самоуправа.

"Милиони евра су до сада донирани најосетљивијим групама становништва кроз различите пројекте, али немамо пун увид у резултате, јер није урађена контрола тог процеса, што је неопходно да би се максимално искористиле могућности", рекао је Стефановић.

Према његовим речима, када је реч о донацијама, свако помињање питања да ли су донације коришћене на прави начин отвара могућност за сумњу, а да то може да се уреди сведочи Француска која има читаве системе када је реч о донаторству, посматрању резултата проистеклих из таквих пројеката и контроли средстава.

Шеф мисије Уницефа у Србији Мишел Сен Лот рекао је да у периоду када Србија одлучује ко ће добити поверење грађана не сме да се заборави на оне којима није дата могућност да гласају, а то су деца.

"Деца су наугроженији ресурс Србије, њихов удео у општој популацији је у сталном опадању и достигао је драматично низак ниво од 17 одсто, што показује последњи попис становништва. Трећина њих је сиромашна и нема могућност да одрасте у условима погодним за развој, што значи да ће трећина српског становништва сутра бити људи који нису достигли свој пуни развојни потенцијал", упозорио је Сен Лот.

Он сматра да је најефикаснији начин подршке квалитетно и инклузивно образовање, али да су мале шансе сиромашној деци у Србији да стекну универзитетско образовање.

"У Србији данас једва 17 одсто радне снаге има виши степен образовања, а привреда 21. века тражи квалификовану радну снагу. Трећина има само основно образовање или ниже, и ако не пружимо подршку овој најугроженијој деци да уче и да се развијају, да ли ће Србија имати неопходну радну снагу и довољно средстава да помогне новим сиромашним групама", упитао је шеф Уницефа.

Према његовим речима, Србија има програме материјалног обезбеђивања породице којима је обухваћена четвртина укупне дечије популације, али постоји значајан простор за побољшање тих програма и оснивање Фонда може да буде ефикасан модел.

Државна секретарка у Министарству рада, запошљавања и социјалне политике Бранкица Јанковић рекла је, поред осталог, да је од усвајања Правилника о ближим условима и стандардима за пружање услуга социјалне заштите средином прошле године издато 14 лиценци.

Министарство је, прецизирала је, издало 10 лиценци за услугу смештаја одраслих особа и то једном државном и девет приватних пружаоцима услуга, затим две лиценце за услугу помоћи у кући, једну за услугу дневног боравка младих и деце, и једну лиценцу за услугу становања уз подршку.

Она је нагласила да је у 2013. години из буџета Министарства издвојено 610 милиона динара чиме су 42 локалне самоуправе обезбедиле, како је нагласила, апсолутну одрживост, а да је у 18 од укупно 20 општина обезбеђена услуга помоћи у кући за старе, што је поткрепљено са милион и 29.000 евра.

Средства су, додала је Јанковић, исључиво пребачена локалним самоуправама које су сиромашне и девастиране и спадају у трећу и четврту категорију.