Јубилеј Војно-медицинске академије

Војно-медицинска академија, реномирана установа у области лечења, превентивне медицине, образовања и научно-истраживачког рада на простору југоисточне Европе, данас навршава 170 година оснивања и рада.

Запосленима на ВМА јубилеј је честитао и министар одбране Небојша Родић, истакавши да "дуга и богата традиција ВМА представља понос српског војног санитета".

Он је нагласио и да богата традиција ВМА представља "и вредну тековину за данашњу модерну установу од националног значаја са завидном међународном репутацијом, једну од највећих и најугледнијих војних болница у Југоисточној Европи".

Начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић је истакао да је ВМА постала врхунска медицинска, образовна и научноистраживачка институција са међународно признатом репутацијом, од значаја за систем одбране у целини.

Поводом дана ВМА 2. марта и 170 година постојања, начелник те установе бригадни генерал др Марјан Новаковић је рекао је да су поносни на многе ствари које су покренуте у тој установи.

"Резултати су у склопу клиничких испитивања и клиничких случајева изузетно добри. Ту могу посебно да истакнем трансплантацију костне сржи јер моје колеге из Клинике за хематологију и трансфузијску и хемиобилогију Института постижу изванредне резултате у лечењу тешких хематолошких обољења", рекао је Новаковић, гостујући у Дневнику РТС-а.

"Можда је ову годину обележио и велики развој интервентне медицине унутар интерне медицине, нарочито у области гастроентерологије, кардиологије, а и многих интервентних и терапијских процедура", додао је Новаковић.

Говорећи о проблемима, истакао је с времена на време отежано снабдевање појединих средстава које свакодневно користе у раду, али, како је рекао, и то покушавају да преброде са добром клиничком праксом.

Кометаришући проблем листа чекања, Новаковић је рекао да то постоји и на ВМА, нарочито у дијагностичким процедурама и софистицираним прегледима типа магнетне резонанце и скенера.

"Војни осигураници минимално чекају, цивилни можда нешто дуже, али би и тај проблем решили када би постављали реалне и правне индикације за те врсте прегледа", навео је Новаковић.

Према његовим речима, ВМА има довољно лекара за операције кука или катаракте, али је ту проблем у вези са набавком потрошног материјала за те врсте операција.

"Даље ћемо развијати програм трансплантације. Поред бубрега радимо и јетру, ове друге органе као панкреас, за сада у експерименталној фази", закључио је Новаковић.

Као дан ВМА обележава се 2. март, јер је тог датума 1844. године, указом кнеза Александра Карађорђевића, основана прва централна војна болница.

ВМА је водећа установа у области лечења, превентивне медицине, фармације, образовања и научно-истраживачког рада у Србији и шире, на простору југоисточне Европе.

Уз 27 клиника и 17 института, на ВМА раде и Дијагностичко-поликлинички центар, Центар за контролу тровања, Центар хитне помоћи и Центар за трансплатацију органа и коштане сржи, у којима се спроводи више од 5.000 различитих дијагностичких и терапијских процедура.

Поред службе лечења, на ВМА је организована едукација медицинских кадрова свих профила и научно-истраживачки рад у складу са највишим стандардима и сопственим специфичностима.

Та војно-медицинска установа спада у болнице централног типа у којој се за десет минута може формирати конзилијум медицинских стручњака за сваку врсту интервенције, а у свом саставу има и Медицински факултет.