Геотермалне воде, "истекли" милиони евра

Србија је прва држава у Европи по броју геотермалних извора и бунара по становнику. Има их 238, али тај потенцијал није искористила. Заинтересованих инвеститора има из Немачке, Мађарске, Француске и Канаде. Досадашња истраживања показују да је најперспективније подручје за експлоатацију од Београда до Дрине, са јужним Сремом и Семберијом.

Пре тридесет година, стручњаци Рударско-геолошког факултета установили су да Мачва лежи на геотермалним водама. Тада је направљено осам бушотина, из којих воду и даље користе само мештани.

Они сматрају да је велика штета што нема управитеља, јер, кажу могла би цела Мачва да се греје са том водом.

У општини истичу да грађани Богатића до сада нису имали велике користи од геотермалних извора. Надају се потенцијалним инвеститорима.

Председник Општине Ненад Бесеровац објашњава да геотермална вода на изворишту има 78 степени, а излив је 48 литара у секунди. "Надам се да је дошло време да коначно овај обновљив извор, на који данас сви потенцирамо, искористимо", каже Бесеровац.

За разлику од Србије, у Мађарској, која је мање богата геотермалним водама, сав потенцијал искоришћен је за развој пољопривреде и туризма. Тако је место Орошхазе, слично Богатићу, доживело процват.

Директор ЈКП "Орошхазе" Геогеј Цизмадиа каже да је у бању Ђопарош уложено пет милиона евра, а средстава су по пола уложили држава и локална самоуправа. "Желимо да развијемо здравствено-рекреативни туризам, и у шпицу сезоне бању посети у просеку око осам хиљадагостију дневно", истиче Цизмадиа.

Иако је Србија богата геотермалним изворима, користи се само три одсто потенцијала. Шездесет општина у Србији има геотермалне изворе са просечним температурама око 40 степени.

Дејан Ивезић, професор Рударско-геолошког факултета у Београду, истиче да је факултет урадио низ студија коришћења геотермалних вода, како у Војводини тако и за пројекте различитих бања у Србији.

"Дакле, пројекти и знање постоје, неопходно је сада обезбедити капитал да би се на неки начин то искористило", истиче Ивезић.

Консултант за страна улагања Миша Солеша наглашава да сваки инвеститор који долази у Србију треба да буде свестан да мора да се ради по тржишним принципима.

"Улагања са једне стране и бенефиције које ће се добити из коришћења геотермалних извора треба да буду мотив који ће довести до масовног коришћења геотермалне енергије", рекао је Солеша.

Стручна јавност сматра да се геотермална енергија кроз паметно пројектовање, такозвано степенасто коришћење може користити за бањске потребе, грејање, пластенике и рибњаке, али много већи потенцијал лежи у производњи електричне енергије из подземних вода, земљишта и стена.