Има ли солидарности у тржишној утакмици

Недостатак посла и кашњење плата, неки су од највећих проблема предузећа у реструктурирању у којима су запослене углавном особе с инвалидитетом. Радници страхују од приватизације јер, како тврде, због честих боловања и немогућности испуњавања рокова, неће бити конкурентни. У Нишу, на пример, послују три некадашње заштитне радионице чији је оснивач држава.

Прошле године посао је у Нишу тражило хиљаду особа са инвалдитетом. Оне који, попут Дејана Митића, већ раде и то у предузећима за рехабилитацију особа са инвалидитетом, сада брине да ли ће завршетком процеса реструктурирања, крајем јуна, успети да задрже посао.

"Здрава радна снага остаје без посла, без прихода. Како бисмо се тек ми инвалиди снашли у таквој ситуацији", пита се Дејан Митић.

Од 44 предузећа у Србији за професионалну рехабилитацију особа са инвалидитетом, само пет послује без проблема. "Елмонт" у Нишу је на пример прошлог месеца због недостатка посла и пара исплатио минималац запосленима од 20.000 динара.

"Солидарност не постоји, то је тржишна утакмица. Једино добијамо послове путем резервисане јавне набавке од Дирекције за изградњу града и тако опстајемо", каже Гордана Лабовић, директорка предузећа "Елмонт".

У Нишу је у три заштитне радионице 150 запослених. У Србији 2.600, од којих скоро 80 одсто има неки степен инвалидитета.

Бранислав Ранђеловић, већник за социјална питања Града Ниша предлаже да држава и надлежно министарство помогну или да формирају друга предузећа у којима би људи са инвалидитетом радили.

Уколико таква предузећа ипак буду приватизована, надлежни тврде да ће будући власник морати да има више од половине запослених са инвалидитетом.

"Треба да водимо рачуна да то власништво буде засновано тако да омогући редовна остваривања права заспослених и да се тај статус предузећа не изгуби још неки временски период и да не дође до отпуштања", каже Зоран Мартиновић, државни секретар Министарства рада, запошљавања и социјалне политике.

Према истраживањима невладиног сектора, у Србији је у радном односу свака тринаеста особа са инвалидитетом, што је три пута мање него у Европи.