Саплитање о сопствено смеће

Када се отвори поглавље 27, које се односи на заштиту животне средине, Србија ће имати пуне руке посла, не толико због законске регулативе, већ због праксе. Велики број депонија не одговара прописаним стандардима, а још већи проблем су дивље депоније. Надлежни тврде да ће обавеза у овом процесу бити, али и поручују да Србију треба да чиситимо због себе, а не због Уније.

У Србији се годишње произведе 2,62 милиона тона кућног отпада, односно килограм дневно по становнику, и то је дупло мање него у Европи. Међутим, док је смеће за њих сировина, четвртина нашег смећа заврши у природи, остатак на депонијама. На цео Београд дође једна легална депонија - у Винчи.

Помоћник директора оперативе "Градске чистоће" Драган Цветковић каже да је "Градска чистоћа" уложила напоре у сепарацији отпада.

"Постоји погон отпад где се прикупљају, откупљују и продају секундарне сировине. У плану је постављање спалионице смећа до 2020. године", рекао је Цветковић.

Тек свака четврта депонија усклађена је са европским стандардима. Иначе, Унији су депоније последња опција за одлагање смећа, јер се, у најразвијенијим чланицама, преко 90 одсто отпада рециклира, поново употребљава или претвара у енергију.

од нас нису проблем само стандарди на постојећим депонијама, већ култура становања.

Филип Радовић из Агенције за заштиту животне средине каже да када се говори о дивљним депонијама, није довољно само њихово привремено измештање јер се оне поново појаве.

"Неопходно је подићи свест код грађана када је реч о сепартацији отпада: Имамо пример Аустрије коју сматрамо за веома развијено друштво, али је аустријска држава имала кампању од 11 година где је била подизана свест грађана на који начин се ради сепарација отпада", рекао је Радовић.

О сопствено смеће саплитаћемо се и на путу ка Унији кроз најобимније и најскупље поглавље, и то се неће завршити уласком у ЕУ. Бугарска и Словенија ће, као чланице, изаћи пред Европски суд, јер нису поштовале све одредбе о одлагању отпада. Грци, одлуком Европског суда, дневно плаћају 70.000 евра пенала.

Рајнер Фројнд из Делегације Европске уније у Србији каже да је појединим новим чланицама Уније продужен период како би стигле да заврше усклађивање са нашим директивама и за то време имају приступ много већим фондовима.

"У неком тренутку тај транзициони период се завршава и ако на крају не буде резултата, ЕУ има могућност санкција. Србија је за сада далеко од тога", рекао је Фројнд.

Потпуно усклађивање у овој области очекује се до 2030. године. За то ће, како се процењује, бити потребно 10,6 милијарди евра.