И бизнисмени на фрескама

Иако многи мисле да им тамо није место, није неуобичајено да на зиду неке цркве или храма препознамо локалног бизнисмена или политичара. Најчешће је реч о људима који су финансирали изградњу цркве - ктиторима. На питање какав је став цркве, РТС је добио одговор да се СПЦ томе не противи.

Бизнисмен раме уз раме са светитељем. Тако је бар на зиду храма Ракитово код Јагодине. Видно млађи него данас, Миодраг Николић Светом Луки дарује храм, чији је ктитор.

"То није била моја жеља. На томе је владика Саво инсистирао и тражио да се постави са леве стране лик ктитора", каже Николић.

Место међу бесмртнима није тражио ни чачански бизнисмен. Миленка Костића и његову породицу, фрескописац је сместио у барку којом плове спасени.

"Уопште немам неких проблема - да се нелагодно осећам. Много сам тим црквама помагао, и дан данас им помажем. Осећам се врло пријатно", каже Костић.

Иако фреске бизнисмена, политичара, јавних личности наилазе на опречне коментаре у јавности, чињеница је да они који помажу или потпуно финансирају изградњу цркве имају право да буду осликани. Таква пракса бележи се и у Грчкој и Руској православној цркви.

Управник Галерије фресака Бојан Поповић каже да то спада у ктиторска права.

"И код нас у цркви је то нарочито често, али је у другим временима ипак било уобичајено да се представљају ктитор и владар који представља свој народ пред целим светом. Сачуваних портрета краља Милутина има 15, Душанових 26-27", каже Поповић.

Професор живописа Академије Горан Јанићијевић каже да, с обзиром на то да ми ту традицију баштинимо, сасвим је логично да сликамо своје савременике.

"Питање контекста није у домену онога који износи живопис већ онога ко конципира, а то је пре свега надлежни епископ", наводи Јанићијевић.

Осликавање ктитора право је које није спорно, али ипак у томе треба имати меру, сматрају верски аналитичари.

"Ко даје не треба од тога себи да прави рекламу и да мисли да од тога у будућности треба да има неке пословне привилегије. Чисте душе и пуних руку добиће награду у царству небеском", истиче верски аналитичар Живица Туцић.

Кроз историју Српске православне цркве, ктитор је обично осликаван како у руци држи макету цркве, а његово име клесало се у камену на уласку. Ктитор не може бити светитељ и не осликава се са ореолом.

Да би донатор био осликан на зиду цркве, мора добити ктиторску повељу. Некада то није било тако, али данас се може десити да једна црква има и по неколико десетина донатора. Ипак, не треба очекивати се сви добију фреску са својим ликом тик уз светитеље.