Процедуре оптерећују и породиље и послодавце

Накнаду за породиљско боловање, по закону, породиљи исплаћује послодавац. Када достави потврду о исплати Министарству рада, запошљавања и социјалне политике, стиче право да му тај новац држава надокнади. Та процедура, кажу, није ни мало једноставна, јер послодавац мора да прикупи 12 различитих докумената, а на повраћај новца чека и по неколико месеци.

Као предузетница и породиља истовремено, Бојана Селаковић је сама себи плаћала накнаду за породиљско боловање.

Да би остварила право на враћање тог новца, морала је да прикупи, каже, двадесетак различитих докумената. Поред осталих и потврду да нема дуг по основу пореза и доприноса, што је податак који је, каже, надлежнима већ доступан.

"Морала сам да издајем сама себи потврду да сам у радном односу у својој предузетничкој агенцији, што је нонсенс... Затим фотокопију здравствене књижице, што је јако чудно с обзиром на то да сам од лекара добила потврду да сам на боловању, постоје подаци у Фонду да сам осигураник - дакле, велики број докумената којима се не види сврха", прича Селаковићева.

Док породиља приликом остваривања права на накнаду мора да достави само два документа, упућени тврде да послодавца оптерећује сложеније, а непотребно администрирање.

У случају када пропусти да преда неки од тражених докумената, поступак се продужава, због чега породиљи исплата накнаде може да касни и више месеци.

Извршна директорка НАЛЕД-а Виолета Јовановић упозорава да се тако додатно дестимулишу послодавци који запошљавају младе маме јер су, поред тога што ће бити на неко време без тог радника, оптерећени процедуром коју треба да прођу.

"Зато сматрамо да држава, поред тога што треба да пружи подршку породиљама, мора да подржи и послодавце и да ову процедуру поједностави", истиче Јовановићева.

Драгана Соћанин из Удружења родитеља каже да су постојале разне иницијативе како да се реши проблем породиљских накнада.

"Једна од њих је да механизам исплате накнаде где би и породиљама било боље да се уплаћује директно на рачун. Механизам већ постоји као код родитељског додатка, а и послодавци би се растеретили", каже Соћанинова.

Надлежни кажу да има простора за евентуално смањење броја тражених докумената. Међутим, због послодаваца који крше закон, не смеју да доносе непромишљене одлуке.

Државна секретарка у Министарству рада запошљавања и социјалне политике Бранкица Јанковић напомиње да се сви документи који се траже од послодавца траже управо "у циљу утврђивања тачног чињеничног стања" и утврђивања праве висине зараде коју треба исплатити породиљи.

Има примера, кажу у Министарству, када супруг своју жену, која је запослена код њега као кућна помоћница, плаћа петсто хиљада динара и то у време породиљског одсуства.

Има и оних који запошљавају само труднице и породиље. Њима исплаћују минималце, а држави достваљају потврде за рефундацију новца на више стотина хиљада динара.