Лекција из Сочија

Најновији пример манипуласања нашим радницима у Сочију, покренуо је питање заштите оних који посао траже у иностранству. Радна експлоатација, као облик искоришћавања људи је у порасту, тврде упућени. То се посебно односи на раднике из Србије и земаља у окружењу. Разлог - неинформисаност радника, свесно упуштање у ризик, али и рад агенција за запошљавање мимо државе.

Да не би радили на црно, све мора да буде црно на бело! Али није увек тако. Да радници из Србије убудуће не би доживели судбину оних из Сочија, постоје правила која морају да знају. На рад преко границе могу на два начина. Преко предузећа са представништвом у иностранству или агенције за запошљавање, али са лиценцом.

Драгољуб Пеурача из Инспектората Министарства рада, запошљавања и социјалне политике каже да мора да се зна у коју државу се иде, којим пословима ће се бавити, мора да обавесте запосленог да имају смештај, исхрану, пут, мора да им се обезбеди радна дозвола.

Према његовим речима, на тај начин од Министарства рада добијају сагласност.

Међутим, многи нађу посао преко агенција које немају лиценцу или не поштују процедуру. Прошле године, само у Сочију, проблем је имало око 300 радника. Некима су послодавци и претили.

Елена Крсмановић из НВО "Астра" објашњава да се претње односе на то да уколико се буду жалили зато што се налазе у неадекватном смештају, што су принуђени да раде по 10 или 15 сати дневно, зато што немају довољно хране, немају довољно воде, биће пријављени полицији, имиграционим властима и имаће великих проблема.

Добра информисаност - то је оно што у миграционом центру Службе за запошљавање предлажу као превентивну меру. Ипак наглашавају да се наши радници, због сиромаштва, често свесно упуштају у ризик.

"Не може се отићи на рад у иностранство  а да се претходно у пасошу нема виза, односно радна дозвола. Она се добија на основу уговора о раду, односно понуде послодавца из иностранства и уз остала документа предаје се у амбасади", каже Невенка Добричић из  Миграционог центра Националне службе за запошљавање.

Србија са Немачком има споразум о запошљавању радника одређене струке. У ту земљу најчешће одлазе медицинске сестре, техничари и лекари.

"Професија лекара углавном не укључује некакве преваре или било шта у овом моменту бар да ми знамо. Најчешће лекари одлазе или преко Немачке и наше амбасаде, или директно у коминукацији са болницом којој шаљу радне биографије и добијају потврду да су запослени у тој болници", каже Татјана Радосављевић из Лекарске коморе Србије.

У последње две године, ниједна од 65 регистрованих агенција за запошљавање није поднела захтев Министарству рада за слање наших људи на рад на пример у Руску федерацију, иако није тајна да тамо масовно иду наши грађани.