Данас је Свети Сава

У част првог српског архиепископа, просветитеља и творца законодавства, школе у Србији обележавају дан духовности, школску славу - Светог Саву. Патријарх српски Иринеј служио је литургију у Храму Светог Саве на Врачару.

На Савиндан нема наставе, али ђаци и наставници присуствују приредбама, сечењу славског колача, одлазе у цркву.

Појединцима и институцијама заслужним за развој и унапређење просвете у претходној години, уручене су Светосавске награде, које традиционално додељује Министарство просвете Србије.

Светосавске награде уручене су на дан посвећен првом српском просветитељу, а добило их је укупно 25 заслужних институција, предавача, али и успешних ђака. Признања су уручена у Влади Србије.

Међу награђенима су Факултет организационих наука у Београду, професор српског језика и књижевности у Основној школи "Сремски фронт" из Шида Снежана Матић, као и ученик осмог разреда Основне школе "Ђура Јакшић" из Јелашнице Предраг Цветковић.

Добитници признања за развој образовања у Србији су и Предшколска установа "Лане" из Гроцке, као и Предшколска установа "Раковица". Светосавску награду добили су и Пријепољска гимназија, ученик Музичке школе "Ватрослав Лисински" из Београда Страхиња Павловић.

Међу награђенима су и Основна школа "Прота Матеја Ненадовић" из Бранковине, Основна школа "Абдулах Крашница" из Прешева и београдска Ваздухопловна академија.

Светосавском наградом моћи ће да се похвали и ученик трећег разреда Шабачке гимназије  Радоица Драшкић. "Ова награда је знак да је неко приметио мој труд и да треба да наставим", казао је Драшкић, добитник бројних награда на такмичењима.

Честитајући награђенима, министар просвете Томислав Јовановић навео је да просвета не сме да буде сама и да јој треба подршка.

"Пред нама је јединствена прилика да постанемо део заједничког европског образовног простора, од којег ћемо учити, али и у њега доносити оно у чему смо најбољи", казао је Јовановић.

Министар спорта Вања Удовичић и помоћник директора Канцеларије за Косово и Метохију Мирко Крлић са ученицима призренске Богословије прославили су школску славу. Том приликом ђаци су добили новчану помоћ и сто за стони тенис.

"Мислим да сви они имају поруку за мене и за све грађане. Њихова храброст истраност, одлучност, је нешто што свакога од нас испуњава и нешто што треба истицати у први план", рекао је Удовичић.

На Светосавској академији која је одржана у Народном позоришту, министар просвете Томисла Јовановић рекао је да је обавеза државе улагање у образовање и науку, јер је то најсигурнији ослонац напретка Србије.

"Само образована Србија може ићи напред и бити равноправни део породица европских и светских народа и држава", рекао је Јовановић.

Јовановић је оценио да одговорност за будућност Србије сноси држава, али и сваки појединац и додао да је потребно стимулисати најбоље и од просечних створити боље.

Свечаности су присуствовали председник Србије Томислав Николић и патријарх српски Иринеј, као и министар грађевинарства Велимир Илић, начелник Генералштаба генерал Љубиша Диковић, принц Александар Карађорђевић са супругом Катарином, представници дипломатског кора, верских заједница и политичког и културног живота.

У програму су учествовали ученица Основне школе "Бора Станковић" Јелена Бојић, која је рецитовала своју песму "Свети Сава", здружени академски хорови - Факултети уметности Универзитета у Приштини, Косовска Митровица-Звечан и Факултет музичких уметности у Београду, који су отпевали химну "Боже правде" и "Востани Сербие", хор О. Ш. "Раде Додић" из Милутовца...

Уместо редовних часова, у школама широм Србије одржане су светосавске академије, посвећене првом српском просветитељу.

Зачетник српске средњовековне књижевности 

У одлуци тадашњег Попечитељског просвештенија, представници државне и црквене власти прописали су да се Свети Сава проглашава за "патрона свих наших школа и да се најсвечаније прославља".

Савиндан се у школама славио све до 1945. године, када је укинут, одлуком тадашњих власти. После полувековне забране од комунистичког режима, поново се слави од деведесетих година прошлог века.

Свети Сава је установљен за школску славу 1840. године, на предлог Атанасија Николића, ректора Лицеја у Крагујевцу.

Свети Сава је био најмлађи син великог жупана Стефана Немање, крштен као Растко. Када се замонашио на Светој Гори узео је име Сава. Његовим устоличењем за архиепископа 1219. године утемељена је и аутокефална Српска православна црква.

Свети Сава се сматра зачетником српске средњовековне књижевности, па је стога и заштитник просветних установа.

Заједно са оцем Стефаном, замонашеним као Симеон, Свети Сава је основао манастир Хиландар и изградио још 14 манастира, због чега је остао забележен као ктитор прве српске духовне заједнице на Светој Гори. Сава је преминуо 1235. године у бугарском граду Трнову.

Кнез Милош Обреновић је 1823. године наредио да се Дан Светог Саве обележава као школска слава у Србији.

Свети Сава је написао манастирске типике - Карејски, Хиландарски и Студенички типик. Преводио је са грчког и посрбио важне правно-теолошке текстове, Законоправило, што је превод Јустинијанове Шесте новеле. То важно правно дело одређује односе цркве и државе путем такозване симфоније.

Преводио је Хипократа и Галена и прикупљао средњовековне медицинске записе, од којих је настао Хиландарски медицински кодекс. У Хиландару је 1198. године основао прву болницу.

Издвојио је најважније из српске традиције, оплеменио је и повезао са највећим духовним и цивилизацијским достигнућима свог времена. Веома млад, око 1192. године, отишао је у Свету Гору где се замонашио у руском манастиру Свети Пантелејмон.

У Никеји је 1219. од византијског цара Теодора Ласкариса и васељенског патријарха Манојла и Харитопула издејствовао аутокефалност (самосталност) српске цркве и српску архиепископију, за чије је средиште одредио манастир Жичу.

Био је необично вешт и у државно-дипломатским пословима. Године 1208, у манастиру Студеници над очевим телом, које је пренео са Свете Горе, измирио је своју завађену браћу Вукана и Стефана.

Преминуо је у тадашњој бугарској престоници Трнову 25. јануара 1236. године, на повратку из ходочашћа у Јерусалим, после једне дипломатске мисије за Бугарску архиепископију. Према записима из тог времена, глас о његовој смрти стигао је у Србију 27. јануара, па се у СПЦ на тај дан служе литургије.

Његове мошти су из Трнова пренете и сахрањене у манастиру Милешеви 6. маја 1237. године. Мошти је спалио Синан-паша 1594. године на Врачару. На том месту сада је спомен-храм посвећен Светом Сави.